Институт за истраживање српских страдања у XX веку

08/07/2021 |  РТРС | Аутор: СРНА

Сарајево је највеће етничко чистилиште у БиХ и мјесто гдје су Срби прогањани, убијани, силовани и мучени да би тај град постао исламски космополис и један од центара панисламизма чему је од почетка свог дјеловања тежио Алија Изетбеговић, један је од закључака трибине "Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду о Сребреници" која је одржана у Београду.

Професор Ненад Кецмановић указао је да је страдање Срба у Сарајеву остало у сјени наводног геноцида у Сребреници и да се злочинима који су почињени над Србима у том граду није бавило ни домаће ни међународно правосуђе.

Он је истакао да су они који су преживјели страхоте препуштени сами себи, а да у њиховим пријератним домовима живе муџехадини.

- Алија Изетбеговић је због Сарајева жртвовао Босну. Сарајево са Беговом џамијом, Хусреф-беговом медресом представља симболички регионални исламски центар, балканску Меку и Медину. Град Сарајево без Срба и Хрвата је остварење Исламске декларације - рекао је Кецмановић.

Он је подсјетио да је Алија Изетбеговић својевремено Сребреничанима предлагао замјену њихове оптине за дјелове Сарајева.

- Током рата Алија Изетбеговић је већ био у поодмаклим годинама. Цијела муслиманска Босна била је за њега сувише извјестан циљ који је у писаној исповијести оставио у аманет наредној генерацији Бошњака на челу са сином Бакиром. У свијетлу чињеница пражњење Сарајева од хришћана није било случајно стицај ратних околности него план који је систематски корак по корак реализован - рекао је Кецмановић.

Он је навео да статистика неумољиво илуструје да је Сарајево данас 95 одсто муслимаски град.

- Сарајево је и поред тога сачувало `космополитски дух`. Можда и јесте постао космополис, али то је исламски космополис у ком осим Бошњака живе и Турци, Иранци, Саудијци и припадници других муслиманских народа. Православни Срби би очигледно реметили једну такву хармонију - рекао је Кецмановић.

Члан Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године Дарко Танасковић рекао је да на извјештај од момента његовог објављивања није било критичних ни аргументованих одзива, него само некритичких.

- Они желе да га осуде и без читања и без аргумената - рекао је Танасковић и навео да је приоритетан циљ био упознавање свјетске јавности са дешавањима у Сарајеву.

Он сматра да је извјештај успио да уобличи једну неаналитичку анатомију једностране и потпуно политички некоректне представе о Сарајеву као граду "мученику чији су мучитељи били дивљи и неурабанизовани Срби, а мученици цивилизовани муслимански, односно бошњачки грађани".

Адвокат Бранко Лукић, који је у Хагу бранио српске оптуженике, каже да његовим колегама и њему у Трибуналу нису уопште дозвољавали да говоре о српским жртвама.

- Када смо покушавали да дамо неки шири оквир нису нам дозвољавали, историја је почињала 1992. године, а за Сребреницу је историја почињала 1995. године да не би биле спомињане жртве Подриња - рекао је Лукић.

Он је нагласио да је политика етничког чишћења толико погодила српску заједницу у Сарајеву да је практично престала да постоји.

- Сви ми знамо шта се дешавало у Сарајеву. Треба знати да су Срби цијело вријеме били заробљеници, пошто је Сарајево био логор и нису могли да га напусте јер су били кориштени као живи штит - рекао је Лукић и додао да су Срби Сарајева против себе имали и стране медије.

Он каже да су Срби који су стали на пут експанзији НАТО означени као лоши момци.

- Медији нису писали о њиховом убијању. Не знам са чиме бих упоредио тај недостатак морала. Добијали су Пулицерове награде за то што су лагали и то је ваљда био врхунац њихове каријере - рекао је Лукић.

Балистичар Миле Попарић оцијенио је да је једино позитивно од рада Хашког труибунала то што су експерти могли доћи до великог броја докумената о томе шта се у ствари дешавало у Сарајеву.

- Имамо документе гдје су се и како наоружавали, о томе да су припреме за рат биле у џамијама - рекао је Попарић, који је током трибине присутним показао видео запис са секвенцама исценираних злочина за које су оптужени Срби.

На почетку трибине пуштена је архивска изјава предсједника Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године Рафаела Изаелија који је поручио да је циљ био да се спријечи неправда и укаже да је Сарајево остао град у коме су Срби постали трајно непожељни, а у чије су се домови уселили муџахедини.

- Запад је снабдио муслимане оружјем да би се борили против Срба. Зашто су од 1992. до 1995. године стизали летови из Техарана у Сарајево? Тим летовима, увјеравам вас нису слали сллаткише нити медицинске сестре, били су пуни муџахедина и непријатеља Срба - рекао је Израели.

Он каже да су муслимани остали у Сарајеву да граде џамије, а српско становништво је или било присиљено да напусти град или су их на хиљаде убили муслимани.

Израели је подсјетио да су Сарајеву напустили и Хрвати.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=437884