Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Дарко Момић | 14.06.2021 |  Глас Српске

БАЊАЛУКА - Официри и војници 28. дивизије такозване Армије БиХ у јулу 1995. године, када су снаге Републике Српске почеле офанзиву на лажну демилитаризовану зону Сребреница, кренули су у пробој према Тузли, гдје су по доласку дали изјаве органима безбједности Другог корпуса тзв. Армије БиХ.

У тим изјавама, у чијем посједу је “Глас Српске”, до детаља се описују мјеста на којима је дошло до оружаних сукоба са српским снагама, као и тврдње о масовним самоубиствима у њиховим редовима.

Једна од најупечатљивијих је изјава поручника Нуриза Селимовића, који се кретао на челу колоне. Он је детаљно описао све кроз шта је прошла колона, говорећи како су приликом пробоја разбијали “четничке” засједе.

- Договорили смо се да их пустимо да нам приђу близу да би нанијели што више жртава. Отворили смо ватру и натјерали смо их у бијег, четворицу смо убили на лицу мјеста, пет-шест живих заробили, међу њима и једног капетана Зорана - рекао је Селимовић у изјави датој 26. јула 1995. године у Тузли, говорећи о низу таквих сукоба.

Када је ријеч о страдању припадника 28. дивизије, он је навео да су се неки људи сами убијали.

- Људи су се скупљали у групу од по 20 око бомбе и загрливши се заједно вршили самоубиства. Они који су били у позадини почели су да се масовно убијају, гдје се дешавало да се распрште једни од других и отварају ватру једни на друге - казао је Селимовић.

Он је изнио и шокантан податак о броју страдалих у војној колони коју је предводио.

- Цијеним да смо имали најмање 4.000-5.000 губитака војно способних људи - рекао је Селимовић.

Поред његовог исказа датог “безбједњацима” тзв. Армије БиХ у Тузли, наш лист је у посједу и изјаве начелника штаба 28. дивизије мајора Рамиза Бећировића.

Он је у изјави коју је дао у Тузли 11. августа 1995. године, након што се опоравио од рана задобијених током пробоја од Сребренице до Тузле, изјавио да није утврђивано бројно стање колоне која је кренула, али да је према његовој процјени у колони било између 10.000 и 15.000 људи.

- Ја сам иначе имао око 6.000 бораца, не рачунајући борце из Жепе. У колони није било пуно жена, а нисам видио ни пуно дјеце. Могуће да је било десетак жена. Није ми познато да је неко од старијих жена убијен приликом нашег поласка у пробој - рекао је Бећировић органима безбједности тзв. Армије БиХ.

На другој страни везе, изјавио је мајор Бећировић говорећи о почетку пробоја према Тузли, имао сам начелника штаба корпуса, којем сам саопштио каква је ситуација и да је Сребреница фактички пала, а да ми имамо намјеру кренути према Тузли.

- Он ме је упозорио какав ризик преузимамо на себе, на што сам му одговорио да ми немамо другог избора - рекао је Бећировић.

Он је изјавио и да се 28. дивизија повлачила преко линије која је успостављена захваљујући снагама са, како је рекао, слободне територије.

- Истовремено са нашим нападом, из правца слободне територије кренуо је напад који је водио командант Насер Орић. Они нису то јутро могли да пробију линију одбране четника. Послије су поново напали и око 12 сати смо се успјели спојити и срео сам се са Насером. Преко те линије су се наше снаге извлачиле више дана, па и у мањим групама - казао је Бећировић.

НАТО авијација

Начелник Штаба 28. дивизије мајор Рамиз Бећировић потврдио је да је тзв. Армија БиХ имала ваздушну подршку НАТО-а.

- Командант УНПРОФОР-а ме обавијестио да је четницима дат ултиматум којим се тражи њихово повлачење, те уколико одбију или се не изјасне о ултиматуму, услиједиће јаки ваздушни удари, у којима ће учествовати око 100 авиона.

Нешто послије шест сати ујутро, дошла су два британска официра, који су тражили да им дам циљеве ради ангажовања авиона, јер се четници нису изјаснили око ултиматума. Дао сам им помоћника за обавјештајне послове Салиховић Екрема. Негдје око 14 сати авијација НАТО кренула је у борбено дјеловање - рекао је Бећировић.

https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_dana/glas-srpske-u-posjedu-svjedocenja-oficira-28-divizije-tzv-armije-bih-o-proboju-iz-srebrenice-u-julu-1995-godine-u-koloni-prema-tuzli-poginulo-vise-od-4000-ljudi/365154