Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Ген. Ратко Младић arrow Младића теретили за геноцид у општинама без Срба
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Младића теретили за геноцид у општинама без Срба Штампај Пошаљи
Петак, 11 јун 2021
11.06.2021 | Дарко Момић | Глас Српске

БАЊАЛУКА - Бошњачка јавност не може да прикрије разочарење зато што трибунал у Хагу првог команданта Војске Републике Српске генерала Ратка Младића, поред Сребренице, није осудио за геноцид у још шест општина у БиХ, међу којима су и Сански Мост и Кључ.

С друге стране, резултати посљедњег пописа становништва показују да су са територије тих општина етнички очишћени Срби, па јавност у Српској с пуним правом поставља питање како је хашко тужилаштво уопште могло да подигне оптужницу против Младића за геноцид над Бошњацима у тим општинама.

Према попису становништва из 1991. године, у Санском Мосту је живјело 28.136 Бошњака и 25.363 Србина, а према попису из 2013. године у тој општини је живјело 38.344 Бошњака и 1.837 Срба. Ситуација у Кључу је још погубнија, јер званични подаци показују да је 1991. године у тој подгрмечкој општини живјело 18.506 Срба, док према попису из 2013. године, вјеровали или не, тамо живе свега 273 Србина, а број Бошњака са пријератних 17.696 пао је на 16.130, с тим да сада чине више од 98 одсто становништва ове општине, у којој је прије рата живјело више од 50 одсто Срба.

Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић, који је поријеклом из Санског Моста, каже да је био потпуно бесмислен и ван сваке памети покушај да генерал Младић буде оптужен за геноцид у Санском Мосту и Кључу.

- Ако погледамо националну структуру у те двије општине прије рата и данас, видимо да је у Санском Мосту број Срба мањи за 24.000. То је једна читава просјечна општина у БиХ. У Кључу данас живи 18.000 Срба мање него прије рата. То су страшне бројке. Једино реално би било да неко одговара за етничко чишћење Срба са подручја тих општина, у којима смо вијековима живјели - каже Бореновић.

Потпредсједник Народне скупштине РС и функционер Уједињене Српске Милан Петковић каже да је превише аргумената које нико не може да побије, а који иду у прилог тврдњама о пристрасности и политичком карактеру трибунала у Хагу.

- Ако су непобитне чињенице да је у Кључу прије рата живјело више од 18.000 Срба, а данас их нема ни три стотине, зар онда није извршено етничко чишћење Срба са територије те општине? Не само да је извршено, него не видим ко може да каже да то етничко чишћење није резултат удруженог злочиначког подухвата. А да ли је тужилаштво у Хагу нашло за сходно да било кога позове на одговорност због тога? Нажалост, није - са нескривеним огорчењем закључује Петковић.

Он истиче да подаци да у Санском Мосту живи 10.000 Бошњака, односно Муслимана, више него 1991. године, док од преко 25.000 данас тамо има мање од двије хиљаде Срба, показују да је неко у Хагу дебело побркао неке ствари. Петковић је увјерен да ће суд историје и стручне јавности на потпуно другачији начин окарактерисати све оно што је урађено у Хашком трибуналу.

Ослобађајуће пресуде

Суд у Хагу осудио је 109 Срба на 960 година затвора и шест доживотних затворских казни. Укупно 34 Хрвата осуђена су на 277, а девет Бошњака на 41,5 година затвора. Ослобађајуће казне, због којих Срби немају никакво повјерење и поштовање за овај суд, Хашки трибунал је, између осталих, изрекао команданту тзв. Армије БиХ Насеру Орићу, хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, као и команданту злочиначке ОВК-а Рамушу Харадинају.


https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_dana/mladica-teretili-za-genocid-u-opstinama-bez-srba/364833


 



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >