Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Чланци arrow Трећа страна Рубикона [II]
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Трећа страна Рубикона [II] Штампај Пошаљи
Понедељак, 14 децембар 2009
Индекс чланака
Трећа страна Рубикона [II]
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5

    После ратних ужаса и петнаестогодишње окупације Босне и Херцеговине, када заједницу ентитета и народа интегрише само страна војна сила, не постоји начин да се располућена земља састави. У новим историјским околностима Трећу страну Рубикона би представљало државно раздвајање народа и ентитета у Босни и Херцеговини, наравно уз тешке преговоре и искрене договоре. Ипак, такво решење још увек није могуће. Јер, шта би окупатор радио у Босни и Херцеговини када би та држава постала нормална?

 

19.    Сакати Џемал као симбол Босне


    Босна је, са две обале Алијиног Рубикона, земља деструкције. У њој су чак и реке завађене («Двије су се воде завадиле»). Колико је та сила самоуништења жестока можда се најбоље може илустровати описом сакатог Џемала из аутобиографске књиге «Сјећања» великог српског писца Меше Селимовића:
 
«Једини који се није бојао рудара ни њиховог разорног бијеса био је сакати Џемал, кога су дјеца доводила на ниским дрвеним колицима, а он се истурао ослањајући се о земљу својим снажним рукама. Лијеп у лицу, лијепо развијен у раменима и грудима, био је потпуно немоћан у ногама: исјекао је жиле ножем, у пићу, у неописивом бунилу које нико изван Босне не може разумијети. (Џемала као симбол Босне описао сам у «Дервишу и смрти». О њему каже Хасан: - Џемал је наша права слика, босанска... Снага са патрљцима. Сам свој крвник. Обиље, без правца и смисла.)»
 (Меша Селимовић, подвукао Љ.Р.)

   И тако, прелазећи у срџби са једне обале на другу, «у неописивом бунилу које нико изван Босне не може разумијети», ми трећу обалу и не тражимо, можда зато што што не знамо да она постоји, а можда зато што ње заправо и нема.


Извори:
 
1.    Алија Изетбеговић: интервју за TV Liberty, «Свједоци распада», 13.јун 2000.године, новинар водитељ Ненад Пејић
2.    Алија Изетбеговић : интервју за «Старт» бр.113 од 8.4.2003.године; новинари Озрен Кебо и Елдин Карић   - 101 питање Алији Изетбеговићу
3.    Алија Изетбеговић: говор 12.јануара 1994. године у сарајевском хотелу «Холидеј ин»; према књизи: ИЗЕТБЕГОВИЋ - одабрани говори, писма, изјаве, интервјуи; Загреб 1995.
4.    Адил Зулфикарпашић: интервју за «Време» 25.11.1991: «Велика Србија на мала врата»
5.    Мухамед Филиповић; БХ Дани бр. 165 /28.07.2000.; 166 /04.08.2000.
6.    Реису-л-улема Мустафа Церић; интервју за «Глобус» 01. 05. 2009.
7.    Смаил Чекић, «Како је проведен великосрпски план ликвидације више од 8.000 Бошњака ...»;  Дневни аваз 11.07.2009.
8.    Смаил Чекић, «О српском великодржавном пројекту», Конгрес Бошњака Северне Америке 18.мај 2009.;  www.bosniak.org
9.    Мирослав Туђман и Иван Билић: Планови, споразуми, изјаве о уставном устројству Босне и Херцеговине 1991.-1995. ; Загреб, српањ 2005.
10.    Миливоје Иванишевић: Злочини над Србима, Б-Х 1992-1995 ; Београд 2005.
11.    Српска демократска странка : «Шта предлажу Срби», Сарајево 1991.
12.    Меша Селемовић : «Сјећања»
 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button


 
< Претходни   Следећи >