Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Чланци arrow Трећа страна Рубикона [II]
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Трећа страна Рубикона [II] Штампај Пошаљи
Понедељак, 14 децембар 2009
Индекс чланака
Трећа страна Рубикона [II]
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5

17.    Маљеви великих сила


   Страни фактор, први и основни узрок катастрофе у бившој Југославији, моделовао је верску, државотворну и националну амбицију стратешког лажова Алије Изетбеговића са намером да изазове крваву фрагментацију балканског простора.
  
    Тектонско померање у односу глобалне моћи великих сила довело је, у каузалном ланцу од узрока према последици, до стања када сиротиња једне вере вади ножеве и коље сиротињу друге вере, узајамно се сатирући, по трећи пут у двадесетом веку у Босни и Херцеговини. Одговор на питање зашто је то тако превазилази захтеве које је овај рад поставио. У сваком случају, страни фактор, тај пра-злочинац свих злочина, појавиће се у форми племенитог помиритеља закрвављених народа који са моралним лицемерјем успоставља окупациону власт. 
  
 Тога је био свестан и Радован Караџић. У говору на сахрани у Зворнику у пролеће 1993.године он је открио сакривено лице страних пра-злочинаца :
   
«Убијани сте од својих комшија, злочинаца и нељуди. Убијени сте маљевима и другим нељудским оружјем, али маљеве којима сте убијени нису држали само они. Те маљеве држе велике силе. Одговорност за вашу смрт лежи на познатим и нетакнутим политичарима Запада. Једног дана, за своја дјела ће одговарати, бар пред историјом и историчарима, а њихови егзекутори, ваше убице, кидајући ваше дамаре, ваше руке и вратове, покидали су и последњу могућност да се и даље називамо браћом, посљедњу могућност да живимо заједно. Нема ниједног српског вође који има права да нас тјера да живимо поново заједно са онима који нам ово чине.»
(Радован Караџић, подвукао Љ.Р)

   

18.    Трећа страна Рубикона


    После ратних свирепости и несрећа које су измениле животе више милиона људи сећање увек свраћа на време када је постојала  Југославија коју смо сви волели, или смо бар причали да је волимо, када смо поштовали једни друге и када још нико није био убијен. Да ли је све морало да се заврши баш овако? Да ли наш Рубикон има само две стране, обе уређене за уништавање? Да ли је наша слобода сведена само на избор места и околности под којима ћемо умирати? 

    Ако бисмо апстраховали пра-злочин страног фактора онда за нас нема дилеме: Алија Изетбеговић је личност најодговорнија за босанско-херцеговачку трагедију. Прелазак Рубикона према страни мира и разумевања, а у практичном смислу према Историјском споразуму муслимана и православних хришћана било је једино решење у одређеним историјским околностима. То решење је заувек изгубљено референдумском агресијом босанских муслимана на православне хришћане.
 
< Претходни   Следећи >