Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Пише: Љубиша Ристић

 

13. Самоубиство из заседе

    Самоубиство муслимана и убиство хришћана резултат је преваре стратешког лажова  Алије Изетбеговића који је причом о миру припремио ратну заседу. Сагледаћемо ову «стратегију и тактику» кроз политичку анализу Адила Зулфикарпашића:

«Због чега кантонизацију или регионализацију Босне и Херцеговине изједначавате са опасношћу од грађанског рата? Можда до «крвавих» сукоба у Босни неће доћи?

- Ако Муслимани, односно Изетбеговић и његова странка, мирно прихватају кантонизацију Босне, Срби су већ данас добили више од пола Босне и то потпуно мирним путем. Пазите, прво је стварана атмосфера страха и мржње у Босни, а потом су створене крајине. Већ сада, послије референдума, Срби имају преко 50 одсто територије у својим рукама, а њих је у Босни 33 одсто. Ако ми то мирно гледамо и ништа не радимо, а управо се тако дешава, оствариће се сви великосрпски снови, уз наше, понављам, пасивно гледање и попуштање од стране Алије Изетбеговића и његове странке.

 

Мислите ли да ће представници Срба у Босни тражити специјалан статус унутар Босне?

- Мислим да ће Срби из тактичких разлога и својих властитих интереса рећи: прихватамо ове границе републике, али тражимо све гаранције за наш народ у Босни. То ће Европска заједница, која не познаје наше прилике, врло радо прихватити. У ствари, Срби су на мала врата добили велику Србију. Они ће створити своју администрацију, остварити своју доминацију и нитко их неће моћи спријечити да се једнога дана припоје Србији. Муслимани живе у градовима и опкољени овако јаким крајинама заправо неће моћи да спроведу ништа. Изетбеговић и његова странка, понављам, није хтјела споразум са Србима, али је допустила без отпора, да Срби спроведу све своје циљеве. Па, молим вас, ко то не би урадио? Да ли је ваљало очекивати да Муслимани скоче и ратују? Није. И ништа се није догодило, сем што је још једанпут у историји Босна шапатом пала. Таква политика за мене није политика. То је издаја народних интереса.»
(Адил Зулфикарпашић, подвукао Љ.Р.)

Послушајмо ово важно признање: «Изетбеговић и његова странка, понављам, није хтела споразум са Србима...». Овде се потпуно слажемо са Адилом Зулфикарпашићем.

«... али је допустила без отпора, да Срби спроведу све своје циљеве». Веома важно место и ми ћемо се зауставити на овој тврдњи.

   Интервју са Адилом Зулфикарпашићем у коме изговара ову реченицу  објављен је  25.11.1991.године. Он антиципира будуће догађаје: три месеца пре Лисабонске конференције он види све детаље српске преговарачке позиције, он такође види пакао у који земља улази и националну катастрофу...  Па ипак тој анализи недостаје суштински део: он не види да Алија Изетбеговић неће ниједну опцију осим ратне.

 «... али је допустила без отпора, да Срби спроведу све своје циљеве». Можемо ли претпоставити да Изетбеговићу није јасно о чему говори Зулфикарпашић? Наравно да не. Можемо ли претпоставити да је Изетбеговић «допустио без отпора да Срби спроведу све своје циљеве»? Наравно да не. У чему је онда разлика међу њима? У томе што је Адил Зулфикарпашић хтео мир и компромис а Алија Изетбеговић исламску државу по цену најстрашнијег рата.

Стратешки лажов све време лаже, у сваком тренутку лаже! Србима је све препустио само зато што зна да ће у последњи час прекинути игру и почети рат! Сви уступци су лажни, само је припрема рата истинита!