| Трећа страна Рубикона [I] |
|
|
| Уторак, 15 децембар 2009 | |||||||||||
Страна 9 од 9 Оно што се, дакле, на српском језику назива лаж и превара на муслиманском језику се назива стратегија и тактика. А на конференцији за новинаре одржаној одмах након повратка из Лисабона стратешки лажов Алија Изетбеговић је говорио сасвим другачије: (навoдимо према књизи докумената: Мирослав Туђман и Иван Билић: Планови, споразуми, изјаве о уставном устројству Босне и Херцеговине 1991.-1995. ; Загреб, српањ 2005.) «На састанку у Лисабону закључено је да Босна и Херцеговина остане у постојећим границама, али да се изврши темељита децентрализација тако што ће се основати националне јединице, које ће имати одређену самоуправу, изјавио је на вечерашњој конференцији за новинаре у Сарајеву предсједник СДА БиХ Алија Изетбеговић. По Изетбеговићем ријечима «концесија СДС-а је што је та странка потврдила интегритет и недјељивост Босне и Херцеговине». «Наша концесија је што смо прихватили становиту реорганизацију Босне и Херцеговине, која ће уважавати етничке разлоге, иако то раније није био наш концепт», објаснио је предсједник СДА.
Истакнувши да долазе «дани расплета», Изетбеговић је оцијенио да «другог пута није било», те да је у Лисабону «положен темељ, односно принцип, који је одледио једно стање које је трајало посљедњих годину дана у Босни и Херцеговини».
Он је додао да тиме не долази у питање одржавање референдума, те изразио увереност да ће референдум успјети, и да ће Босна и Херцеговина бити независна и призната.»
(Туђман, Билић: документ 33 – ИЗВОР: Вечерњи лист, 24.2.1992.; подвукао Љ.Р.) Предсједник СДС-а Радован Караџић изјавио је: «Корак који смо направили голем је и епохалан за босанске прилике.» Постигнути договор он је оцијенио као «велик успјех свих трију народа и тријумф толеранције». Своје задовољство Караџић је образложио ријечима: «Промовиран је принцип да БиХ неће бити унитарна, а о свему осталом договорит ћемо се». «Босну и Херцеговину творит ће конститутивне јединице, а тиме је уклоњена доминација било којега народа», рекао је Караџић, позивајући «да се пушке ставе у шошке». «Прихватили смо непромјењивост граница», додао је он, те напоменуо: «Не претендирамо на припајање нити једнога комадића Босне и Херцеговине Србији.»
Коментирајући најаве проглашење тзв. Босанске Крајине 28. вељаче, Караџић је рекао: «СДС ће зауставити процес који би могао ометати договор; нема потребе за проглашавање крајина.»
Упитан хоће ли Срби изаћи на референдум, Караџић је у одговору најавио такву могућност, додавши да је сада настало ново стање и да, «ако има времена, треба постићи споразум о новом референдумском питању». (Туђман, Билић: документ 33 - ИЗВОР: Вечерњи лист, 24. 2. 1992.; подвукао Љ.Р.) 12. Директива за пакао«Ново референдумско питање» муслиманска страна је поставила неколико дана након помирљивих и разборитих речи свих учесника Лисабонске конференције. Оно је садржано у документу «Директива Главног штаба Патриотске лиге БиХ за одбрану суверенитета Републике Босне и Херцеговине» који је, према књизи Сефера Халиловића «Лукава стратегија» завршен 25. фебруара 1992. године у Сарајеву. Оно што ће запрепастити свакога ко слуша пропагандни терор о невиним и безгрешним муслиманским анђелима јесте податак да је за рат већ било припремљено 120.000 ( и словима: стодвадесетхиљада !) људи, патриота са становишта муслимана и потенцијалних убица са становишта Срба. «Наше снаге су организоване у Патриотску лигу БиХ у формације од вода до одреда и бригаде, укупне јачине 120.000 људи. Са отпочињањем борбених дејстава очекивати је већи прилив добровољаца, припадника МУП-а БиХ, припадника ЈА, као и снага муслиманског народа ван територије БиХ, што би повећало јачину наших снага на око 150.000 људи.» (Туђман, Билић: документ 34 : Директива ...; подвукао Љ.Р.) |
|||||||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
