| Трећа страна Рубикона [I] |
|
|
| Уторак, 15 децембар 2009 | |||||||||||
Страна 5 од 9 А Изетбеговић? Он, као и увек, једно мисли, друго говори, треће ради. На питање новинара ( у емисији «Двије стране Рубикона») да ли су Зулфикарпашић и Филиповић водили разговоре уз његову сагласност Изетбеговић одговара: «Они су почели те разговоре уз моју сагласност, али ја сам се онда из тога искључио. ... Дошли су код мене у кабинет, мислим да је то било негдје концем јула, и ја сам им рекао да могу говорити у том погледу и у моје име. Они су то, мислим, Милошевићу и рекли и били су у праву, јер су заиста говорили и у моје име.» (Алија Изетбеговић, подвукао Љ.Р.)
Видимо, дакле, «концем јула» када се «рат није више могао избјећи» Алија Изетбеговић и даље купује време за припрему рата тако што заварава српску страну лажљиво нудећи решење које би спречило катастрофу.
Адил Зулфикарпашић даље каже: «Почетне разговоре за историјски споразум Срба и Муслимана радили смо заједно са господином Алијом Изетбеговићем. Моја странка МБО, а и особно ја, дубоко смо увјерени да нема ниједног правог разлога за сукоб Срба и Муслимана у Босни, већ, напротив, да су дубоки коријени добрих комшијских односа. Па, ипак, до споразума није дошло прије свега јер то нису жељели Алија Изетбеговић и странка СДА.» (Адил Зулфикарпашић, подвукао Љ.Р.) Видимо дакле како «стратешки лажов» отвара преговоре о спречавању рата без искрене жеље да ти преговори спрече рат. Веома добар опис карактера Алије Изетбеговића дао је академик Мухамед Филиповић у фељтону написаном за сарајевски недељник БХ Дани. Он најпре каже: «Са Изетбеговићем смо се састали 11.04.1991.године, у његовом радном кабинету у Предсједништву Босне и Херцеговине. Како сам ја имао претходно неугодно искуство с њим, који је понекад обичавао да заборави што је раније казао,...» (Мухамед Филиповић, БХ Дани бр.165 / 28.јули 2000., подвукао Љ.Р.) ... да би потом потпуно избегао разговор са Изетбеговићем као «заборавним» саговорником: «Због мог ранијег негативног искуства, везаног за разговоре са Изетбеговићем, тражио сам да тај разговор обави Адил.» (Мухамед Филиповић, БХ Дани бр.165 / 28.јули 2000.) Адил Зулфикарпашић је тај разговор и обавио, указао на опасност по босанске муслимане у рату против Срба, а Изетбеговић «... сматра да је једини излаз из настале ситуације у преговорима са Србима. Када је Адил Зулфикарпашић од њега затражио да преговара, Изетбеговић му је наводно рекао да он не може да преговара, да није најбоља личност за то. Рекао је да Срби њему не вјерују, те да он из тог разлога није погодан као преговарач. Затражио је, онда, да ми, тј. Адил Зулфикарпашић и ја, у име нас муслимана преговарамо са Србима. Осјећао сам да се у том нелогичном приједлогу Изетбеговића крије нека замка, те да нешто није у реду.» (Мухамед Филиповић, БХ Дани бр.165 / 28.јули 2000., подвукао Љ.Р.) |
|||||||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
