Институт за истраживање српских страдања у XX веку

  «Подсјетио бих вас на један састанак који је одржан јуна 1991.године у Дому милиције, када је било присутно 380 људи из читаве бивше Југославије и на Проглас који смо тада издали. Било је то десет месеци прије почетка рата, а многи од вас овдје присутних били су на том важном састанку. У том Прогласу ми смо најавили почетак одбране, оружане одбране Босне и Херцеговине.

...
Ми смо то видјели у јуну мјесецу, а то је предвечерје рата у бившој Југославији, јер рат је почео, мислим, 25.јуна 1991.године агресијом ЈНА на Словенију, а затим Хрватску, итд. Петнаест дана прије тога, 10.јуна 1991. године ми смо одржали тај велики скуп.
...
Одмах смо приступили стварању Вијећа националне одбране и формирали његово војно крило – Патриотску лигу. Ја сам у октобру те године, ...  у Храсници примио извјештај о организирању Патриотске лиге».

...

«Ми смо у многим мјестима Босне и Херцеговине створили мрежу, набавили оружје, организирали групе, итд».
(Алија Изетбеговић, подвукао Љ.Р.)

    «Десет месеци прије почетка рата», дакле 10.јуна 1991.године, када још увек постоји вишедеценијска држава са својим правним системом, муслиманско вођство ствара мрежу, набавља оружје и организује групе.

    Тако је Социјалистичка Република Босна и Херцеговина добила своју прву паравојну формацију састављену од људи једне вере, једног народа и једне странке.

    Тако је национални покрет босанских муслимана организован у Странци демократске акције примио обележја терористичке организације, а касније, са почетком рата и ратним злочинима, обележје злочиначке организације.

8.    Историјски споразум муслимана са православним хришћанима

    Ратна политика Странке демократске акције и могућа ратна катастрофа народа у Босни и Херцеговини дубоко је забринула неке водеће интелектуалце муслиманског народа. Адил Зулфикарпашић, од муслимана нападан као издајник, говорио је у амбијенту ужасавајуће опасности:

« ...у Босни и Херцеговини се не би ратовало и водила борба за територије. Срби имају своје територије. Водила би се борба за «уништавање» једног народа и «чишћење» територија од Муслимана, значи, прије свега, мог властитог народа. Рат у Босни донио би велики број људских жртава, а није претјерано рећи да би се водио до истребљења.»
(Адил Зулфикарпашић:интервју Велика Србија на мала врата, Време, 25.11.91;)

  Исте реченице је изговарао Радован Караџић, молећи муслимане у Парламенту Босне и Хецеговине:
«Не претим него молим ... Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак. Јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овде»!
(Радован Караџић, 14.октобра 1991.)

    Сагледавши дубину и размере могућег рата против Срба муслимански интелектуалци Адил Зулфикарпашић и Мухамед Филиповић сачинили су предлог о опстанку постојеће државе Југославије и опстанку јединствене Босне и Херцеговине у њеном саставу.  Српска страна је овај предлог одушевљено прихватила. То је значило да више нема опасности од рата, да сви муслимани живе у једној држави, да опстаје Босна и Херцеговина, да сви Срби живе у једној држави, да опстаје Југославија.