Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Чланци arrow Трећа страна Рубикона [I]
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Трећа страна Рубикона [I] Штампај Пошаљи
Уторак, 15 децембар 2009
Индекс чланака
Трећа страна Рубикона [I]
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8
Страна 9

5.    Да ли се рат могао избећи?


Дакле, у већ поменутој емисији «Двије стране Рубикона», на прво питање водитеља да ли се рат могао избећи Алија Изетбеговић одговара:

... « рат се прије изласка Словеније и Хрватске још увијек могао избјећи, са босанскохерцеговачког становишта, али након изласка Словеније и Хрватске из Југославије, рат се више није могао избјећи.»

   Подсетимо се најпре да су Словенија и Хрватска изашле из Југославије 25.јуна 1991.године. Од тог дана, 25.јуна 1991.године, за  босанске муслимане «рат се више није могао избјећи»!

   Евидентираћемо ово признање. Од овог догађаја до почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини има читавих десет месеци. То време муслимани интензивно користе за убрзани наставак наоружавања и припрему паравојних формација за први удар на православне комшије. У политичком смислу то је време причања о миру, а суштински време мимикрије и преваре

6.    Капитулација


У наставку исте реченице Изетбеговић даље каже:
« Или се могао избјећи, али, наравно, само под увјетом капитулације. Али пошто капитулација није долазила у обзир, опција која је преостајала је био рат.»

   Несумњиво да је у овој реченици појам «капитулација» посебно важан, бар онако како га разуме муслимански лидер. Шта тај појам за њега значи, утврдићемо у даљем току разговора.

Водитељ пита:
«Да ли је тачно, господине Изетбеговићу, да је вама Слободан Милошевић нудио да будете први човјек југославенске федерације или конфедерације, под условом да Босна и Херцеговина остане у Југославији?»

Изетбеговић одговара:
 «То је тачно. То се догодило у згради Савезног извршног вијећа, негдје у љето 1991. године. Дуго смо шетали у оној великој аули зграде Савезног извршног вијећа и тада ми је он рекао да он сматра да бих ја требао бити први предсједник такве једне државе. Наравно, ријећ је била о крњој Југославији. Он није употребио ту ријеч, већ је рекао Југославији каква буде, какву можемо направити и да бих ја требао бити њен први предсједник. Ја сам то врло изричито одбио.»
 (Алија Изетбеговић; подвукао Љ.Р.)
 
Замислимо било коју државу на овом свету у којој је капитулација постати њен председник а патриотизам растурити је! Ово је ненормалан одговор па зато морамо одбацити његово директно значење.  Прави одговор је у скривеној логици коју можемо наћи само кроз нове чињенице. 

   Нове чињенице налазимо у говору који је Алија Изетбеговић одржао 12.јануара 1994. године у сарајевском хотелу «Холидеј ин».
(Алија Изетбеговић: говор 12.јануара 1994. године у сарајевском хотелу «Холидеј ин»; према књизи: ИЗЕТБЕГОВИЋ - одабрани говори, писма, изјаве, интервјуи; Загреб 1995.)

   Тај говор открива шта се дешавало «у љето 1991. године» када је Изетбеговић одбио да «капитулира». Тада се, по речима Изетбеговића, муслиманска страна већ одлучила за рат.



 
< Претходни   Следећи >