Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Поштовани,

Објављивањем фељтона о страдању Срба сребреничког краја од априла 1992. до априла 1993. године СРНА је, без сумње, учинила значајан корак да се коначно објави тај деценијама прикриван муслимански злочин.

На жалост фељтон се, неочекивано, у једном важном делу разликује од оригинала. Реч је о изостављеним именима муслимана који су идентификовани у појединим ситуацијама које се описују у меморандуму. У оригиналу, који је месеца јуна 1993. год. достављен ОУН и неким битним институцијама америчке администрације у Вашингтону, наведене су све чињенице које су битне за верификовање догађаја на које се студија, или у овом случају меморандум, односи.

Те чињенице су место и време догађаја, а уз то и имена учесника. У фељтону су тачно преписане прве две чињенице, подаци о месту и времену. Прикривени су, значи и фалсификовани, подаци о именима. Делови текста са именима српских жртава верни су оригиналу, али су без мог одобрења изостављени делови текста са именима осталих лица која нису страдала, али су била присутна. Тако нешто по закону о ауторским правима није дозвољено. 

Уместо образложења сматрам да је неопходно имати у виду наредне чињенице.

А) Имена која су изостављена у фељтону објављена су пре 23 године у тексту на  енглеском језику и о њима је том приликом обавештена међународна јавност (ОУН, Стејт департмент, Сенат САД и ЦИА).

Б) Иста имена су објављена и на српском језику у књизи „Хроника нашег гробља- или слово о страдању српског народа Братунца, Милића, Скелана и Сребренице“.

Издавач: југословенски Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права“, јуна 1994. у тиражу од 3.000 примерака. По примерак књиге достављен је, бесплатно као поклон аутора, породицама српских жртава у наведеним општинама. Тиме су сва та имена већ деценијама позната локалном становништву и до сада није било приговора.

В) Може да буде спорна квалификација дела. Наведени текст није кривична пријава  и нико од поменутих није непосредно оптужен за убиство. То је студија о страдању српског народа и његовим жртвама у наведеним селима и времену кад се то догодило. Без имена жртава и одговорних за њихово страдање сигурно је да губе и студија, а сада и фељтон, свој основни, чињенички, смисао. Не могу се чињеница и истине градити на анонимним именима и фантомским лицима.

Г) На жалост, као што вероватно знате, српска нација никад, као ни овом приликом, није имала довољно правника да процесуирају све зликовце над српским народом  у двадесетом веку.

Поштовани аутори фељтона, молим вас да усвојите ове мотиве и на моју личну одговорност објавите имена лица према оригиналном тексту. Преузимам пуну одговорност и спреман сам да сносим све последице.

Боље да ја будем окривљен због недостатка доказа него да њихова смрт, услед недостатка убица, буде срамотно оквалификована као необјашљиво колективно самоубиство деце и њихових родитеља. Једино што још можемо учинити за своје покојнике је да не оскрнавимо њихово људско достојанство и сачувамо од заборава њихова имена.

Ради провере евентуалне одговорности агенције СРНА, као аутора и издавача фељтона, саветујем да од Министарства правде РС затражите правно тумачење ове ситуација. Ја сам спреман да размотрим и, евентуално, прихватим њихове ставове. Али, кад су наши национални интереси у питању, можа би било корисно  покренути и судски поступак и на тај начин затражити право на објављивање поменутих имена.

С поштовањем,
Миливоје Иванишевић