Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Пише: Љубиша Ристић

 

На сајту Хашког трибунала (www.icty.org ) постоји рубрика „Глас жртава“ и у њој сведочење младића (заштитног судског имена „сведок О“) који прича како је преживео сребреничко  стрељање.

Завршавајући свој исказ на суђењу генералу Крстићу он изговара ове речи:

„Из свега онога што сам причао и што сам видио, могао сам закључити да је то било врло организовано, систематско убијање и мислим да организатори тога не заслужују да буду на слободи, а ако бих имао право и храбрости у име свих невиних, у име свих жртава, ја бих опростио оним непосредним егзекуторима, јер они су заведени. Толико.“ (сведок О, подвукао Љ.Р.)

 

Овом реченицом, постављеном  на првом и најпрегледнијем месту, Хашки трибунал шаље скривену, али необично важну поруку, осветљавајући пратеће околности свог деловања:

• ниједан од седморице непосредних егзекутора није оптужен за стрељање заробљених муслиманских војника;
• јединог непосредног егзекутора који је осуђен (Дражена Ердемовића) ухапсио је режим Слободана Милошевића, а онда га је, користећи притисак западних држава на Србију, Хашки трибунал отео од српског правосуђа и претворио у кључног, али лажног сведока;
• Хашки трибунал, уместо да похапси непосредне егзекуторе, шаље несувисле поруке кроз уста сведока О!

Зашто је то тако? 

Када је 27. августа 2004. године у САД ухапшен Марко Бошкић, „заведени непосредни егзекутор“, по националности Хрват из Горње Ободнице код Тузле, он је у САД и осуђен, али не због „геноцида“ него због неуредних папира код уселења у САД!! Ко је овде блесав?

Глас америке (www.voanews.com ) на „босанском“ језику од 20. 04. 2006 у тексту : „Марко Бошкић суду у Америци признао да је био умјешан у масакр у Сребреници“ наводи: „Он такође тврди да је разговарао с Хашким тужитељима који су му казали да није предметом истраге“. (подвукао Љ.Р.) Али ко онда јесте предмет истраге, кад већ није масовни убица!?

Овај непосредни егзекутор је у Бостону био – замислите сад ово – најбољи пријатељ сребреничких муслимана! И они су били његови пријатељи! А најприснији од свих, по имену Хасан (то није право, него заштитно име), изгубио је 29 чланова фамилије, међу којима и брата. После Маркoвог хапшења и откривања његове прошлости, Хасан због психичког шока данима није могао да иде на посао.

А како реагује сведок О? Он најпре описује језиве сцене:

„И док смо ишли преко тијела, нисам могао видјети ко је ко, али је то био ужасан призор. Неко је био погођен у главу и из ње је исцурио мозак. Нисам видио никога живог.“

... а онда изненада опрашта „заведенима“,  дирљиво, као у Холивуду.

Жртва је изнад ситуације. Проблем је „Меморандум САНУ“ и „Начертаније“, а не тамо неке масовне убице. О, праведни Хашки суде, како ти све видиш, како ти све знаш.

Ипак, много је логичких пукотина у званичној верзији сребреничких догађаја из јула 1995.године. Срби не могу да заштите убице из стрељачког строја, чак и да то хоће. Да су могли, они би најпре заштитили своје Председнике и своје Генерале. Зато је потребно поставити неколико питања:

Ко је Заштитник непосредних егзекутора?

Да ли је Заштитник непосредних егзекутора онај који их је послао да убијају сребреничке муслимане у јулу 1995. године?

Да ли Заштитник непосредних егзекутора контролише Хашки трибунал?

Да ли Заштитник данас штити себе, тако што непосредне егзекуторе штити од хапшења?

После одговора на ова питања Сребреница више неће бити тако велика тајна.


Љубиша Ристић