| Бивши логораш Душко Глигорић: Пресуда је срамотна |
|
|
| Понедељак, 25 јануар 2021 | |
|
22.01.2021 Глас Српске | СРНА
ДОБОЈ- Душко Глигорић, некадањи припадник Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде којег су у нападу на Возућу заробили припадници такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", оцијенио је да је срамотна и разочаравајућа пресуда Суда БиХ којом је командант Трећег корпуса такозване Армије РиХ Сакиб Махмуљин осуђен на 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године. - Да се 10 година пресуди некоме, то је срамота, а 25 година причамо и свједочимо о дешавањима у тим логорима. Џабе је то све - изјавио је Глигорић новинарима у Добоју. Глигорић је истакао да је много пута давао изјаве о свом и страдању оних за које је знао, истичући да је незадовољан што нису процесуирани одговорни и починиоци злочина над Србима из Возуће.
Он је посјетио да су га заробили 11. септембра 1995. године у селу Кестени припадници Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", и да га је само пука срећа спасила да преживи вишемјесечно заробљеништво у Кестенима, Бановићима и Тузли.
Видно емотиван и потресен данашњом пресудом, Глигорић је кроз сузе рекао да му сјећања на те догађаје и страдања и данас причињавају велику бол. Глигорић наводи да су их заробиле мјешовите снаге Трећег и Другог корпуса такозване Армије БиХ, као и јединице одреда "Ел муџахедин". На лицу мјеста убијена су четири младића, док је Глигорић лакше рањен. По заробљавању спроведени су до сеоске сале у Кестенима, гдје је, према његовој процјени, већ била формирана колона у којој је било више од 40 живих заробљених сабораца и цивила. Глигорић наводи да су, дошавши до колоне, натјерани да погну главе, а ако је неко одступао, био је ударен или оборен. - У том положају чуо сам комешање, јауке, ударце и рафалне пуцње - истиче Глигорић. Он се присјећа да је у каналу видио обрисе нечијег беживотног тијела. Као рањеног, смјештају га на зачеље колоне, што му је, како он оцјењује, спасило живот. - Имао сам срећу да, као и тројица мојих сабораца, као посљедњи у тој колони будем издвојен од војске Другог корпуса да бисмо носили рањеног муслиманског војника према Лозној - наглашава Глигорић. У том тренутку Глигорић о судбини сестре и Срба из колоне ништа није знао, осим да су предати Трећем корпусу и одреду "Ел муџахедин". Убрзо је пребачен у Бановиће, гдје је смјештен у објекат некадашњег Дома здравља. Заједно са осталима, он је ту испитиван, пребијан и мучен. О том периоду, видно емотиван, Глигорић није хтио говорити. Везаних руку и погнутих глава, дио заробљеника су аутобусима превозили у тузлански затвор. - Најгори је био пут до Тузле јер ко је дошао до тузланског затвора, он је и преживио - истиче Глигорић. Описујући боравак у затвору, Глигорић истиче да га је, између осталих, исљеђивао и некадашњи наставник у Возући Рефко Чамџић, који се, како је навео, коректно понашао према заробљеницима. Од њега сазнаје да му је сестра жива. - Питао сам га да ли ми може рећи нешто о сестри. Чамџић је потврдио, запријетивши да о томе не смијем никоме говорити или ће ме убити - истиче Глигорић. Он је у Тузли боравио 196 дана, све до 24. марта 1996. године, када је размијењен у мјесту Сочковац, општина Петрово. Глигорић је током ратних дешавања изгубио оца, који је погинуо 2. новембра 1992. године, брата, који је погинуо 4. јуна 1994. године, као и мајку, која је умрла 1995. године. https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_dana/bivsi-logoras-dusko-gligoric-presuda-je-sramotna/347775 |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
