Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БИЈЕЉИНА, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - Двојицу Бошњака Хазима Делића и Есада Ланџу, те Хрвата Здравка Муцића, оптужене за злочине над Србима у логору Челебићи, Хашки трибунал осудио је 9. октобра 2001. године на укупно 42 године затвора - то су ријетке пресуде за злочине над Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека.

Логор Челебићи био је један од више сабирних логора који су формирали припадници војске под командом Алије Изетбеговића током рата у БиХ и у којем су мучени и убијани Срби из општине Коњиц и околине.

Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 лица која су убијена у овом логору на различите начине.

Комплекс Челебићи налази се на око 5,5 километара од Коњица. Заузима око 50.000 метара квадратних, а кроз средиште комплекса пролази пруга. Тај комплекс користила је некада ЈНА за смјештај течних горива.

Осим барака и хангара, у комплексу се налазио и велики број подземних тунела и шахтова.

Заробљени Срби, махом цивили, довођени су у бараке у Челебићима, док је мањи дио завршио у спортској дворани "Мусала", у Коњицу.

Већина логораша који су били затворени од априла до децембра 1992. године били су мушкарци заробљени током и након окупације Брадине и Доњег Села.

Ови притвореници, којих је било око 100, одмах су одведени у хангар број шест. То је била прва група логораша у овом објекту.

Група од око 15-20 Срба из села Церић заробљена је 23. маја 1992. године и одведена у Челебиће истог дана. Друга група је била ухапшена у близини села Бјеловчина око 22. маја 1992. године и провела је једну ноћ у спортској дворани "Мусала", прије него што су их одвели у логор Челебићи.

Паравојна истражна комисија припадника муслиманских и хрватских снага у БиХ испитивала је ухапшене Србе.

Од маја до децембра 1992. године појединци и групе српских затвореника пуштени су из логора Челебићи у различитим периодима, док су неки добили продужен притвор у логору на Мусали. Један дио затвореника је послат на размјену под покровитељством Међународног Црвеног крста.

Према свједочењима преживјелих и извјештајима организација за људских права за подручије бивше СФРЈ, заробљеници у овом логору ријетко су добијали храну, ријетко су се могли окупати, спавали су често на бетону без ћебади, а многи су били присиљени да врше нужду на поду, док су жене силоване.

Они логораши који су преживјели ове страшне услове, причали су послије истражним органима Србије и Републике Српске да су хрватски и муслимански паравојници улазили ноћу у ћелије и тукли затворенике са металним штанглама, кундацима, дрвеним даскама, лопатама и комадима кабла.

У извјештајима, такође, пише да је само у мају и августу 1992. године 30 затвореника умрло од батина, док је још неколицина других Срба убијена из ватреног оружја.

Већина жртава биле су старе и немоћне особе.


 http://89.111.245.19/novosti/832655/rijetke-presude-za-teror-nad-srbima-u-celebicima.htm