Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Ријетке пресуде за терор над Србима у Челебићима Штампај Пошаљи
Четвртак, 08 октобар 2020
БИЈЕЉИНА, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - Двојицу Бошњака Хазима Делића и Есада Ланџу, те Хрвата Здравка Муцића, оптужене за злочине над Србима у логору Челебићи, Хашки трибунал осудио је 9. октобра 2001. године на укупно 42 године затвора - то су ријетке пресуде за злочине над Србима у ратовима деведесетих година прошлог вијека.

Логор Челебићи био је један од више сабирних логора који су формирали припадници војске под командом Алије Изетбеговића током рата у БиХ и у којем су мучени и убијани Срби из општине Коњиц и околине.

Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 лица која су убијена у овом логору на различите начине.

Комплекс Челебићи налази се на око 5,5 километара од Коњица. Заузима око 50.000 метара квадратних, а кроз средиште комплекса пролази пруга. Тај комплекс користила је некада ЈНА за смјештај течних горива.

Осим барака и хангара, у комплексу се налазио и велики број подземних тунела и шахтова.

Заробљени Срби, махом цивили, довођени су у бараке у Челебићима, док је мањи дио завршио у спортској дворани "Мусала", у Коњицу.

Већина логораша који су били затворени од априла до децембра 1992. године били су мушкарци заробљени током и након окупације Брадине и Доњег Села.

Ови притвореници, којих је било око 100, одмах су одведени у хангар број шест. То је била прва група логораша у овом објекту.

Група од око 15-20 Срба из села Церић заробљена је 23. маја 1992. године и одведена у Челебиће истог дана. Друга група је била ухапшена у близини села Бјеловчина око 22. маја 1992. године и провела је једну ноћ у спортској дворани "Мусала", прије него што су их одвели у логор Челебићи.

Паравојна истражна комисија припадника муслиманских и хрватских снага у БиХ испитивала је ухапшене Србе.

Од маја до децембра 1992. године појединци и групе српских затвореника пуштени су из логора Челебићи у различитим периодима, док су неки добили продужен притвор у логору на Мусали. Један дио затвореника је послат на размјену под покровитељством Међународног Црвеног крста.

Према свједочењима преживјелих и извјештајима организација за људских права за подручије бивше СФРЈ, заробљеници у овом логору ријетко су добијали храну, ријетко су се могли окупати, спавали су често на бетону без ћебади, а многи су били присиљени да врше нужду на поду, док су жене силоване.

Они логораши који су преживјели ове страшне услове, причали су послије истражним органима Србије и Републике Српске да су хрватски и муслимански паравојници улазили ноћу у ћелије и тукли затворенике са металним штанглама, кундацима, дрвеним даскама, лопатама и комадима кабла.

У извјештајима, такође, пише да је само у мају и августу 1992. године 30 затвореника умрло од батина, док је још неколицина других Срба убијена из ватреног оружја.

Већина жртава биле су старе и немоћне особе.


 http://89.111.245.19/novosti/832655/rijetke-presude-za-teror-nad-srbima-u-celebicima.htm


 
 
 

 

AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >