Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow др Радован Караџић arrow Ратне наредбе 1992-1995. arrow Ратне наредбе др Радована Караџића
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Ратне наредбе др Радована Караџића Штампај Пошаљи
Понедељак, 08 јун 2009
Индекс чланака
Ратне наредбе др Радована Караџића
Страна 2
Страна 3
 

Но, као што се питање командне кривичне одговорности увек може поставити, тако се и њено постављање унапред може предупредити предузимањем нужних и разумних мера које ту командну одговорност могу отклонити. У својству Председника Републике Српске др Радован Караџић је то управо учинио. Почев од 13. маја 1992. године, када је преузео дужност, па све до краја рата 1995. године, др Радован Караџић је упорно и постојано предузимао одговарајуће мере да спречи чињење ратних злочина и да казни њихове извршиоце. Тога ради издао је дванаест општих прописа и упутстава о доследној и безусловној примени правила међународног ратног права, посебно Женевских конвенција од 1949. године, у оружаним снагама Републике Српске, три наредбе о забрани паравојних јединица под претњом кривичног прогона и две наредбе о пуној слободи кретања и неприкосновености представника Међународног комитета Црвеног крста. Уз сваку од ових наредби дато је подробно објашњење о околностима у којима је донета, разлозима због којег је донета и циљу који је њеном доследном применом требало да се постигне.

Како су се и поред свих ових мера предохране ратни злочини ипак дешавали, што је изгледа неизбежно у сваком, а нарочито у грађанском и верском рату, др Радован Караџић није презао ни од личне интервенције зарад прогона и најоштријег кажњавања њихових починилаца. Додуше, у својству шефа државе, а у систему који је почивао на подели власти и владиних права, др Радован Караџић није имао право да се на било који начин меша у делатност правосудних органа - судова и тужилаштва, а камоли да сам покреће кривичне и прекршајне поступке, пресуђује и кажњава. Све што је у таквим околностима могао да учини било је упозорење надлежним органима – Министарству унутрашњих послова, Војсци Републике Српске и општинским властима да благовремено предузимају одговарајуће мере предохране да би се чињење ратних злочина унапред осујетило, а уколико до њих дође, да се одмах и без икаквог одлагања осумњичени ухапсе и приведу правди. У оквиру таквих релативно ограничених могућности др Радован Караџић је појединачно интервенисао чак 28 пута.

Већ ове ратне наредбе, које предајемо знатижељи читалаца, подстичу у нама веру да ће потоњи суд историје о др Радовану Караџићу, тој српској живој легенди и миту, бити битно другачији од суда који у овом часу изричу многи наши, нарочито инострани, савременици.

  Коста Чавошки

 

AddThis Social Bookmark Button


 
Следећи >