Институт за истраживање српских страдања у XX веку

[1] Заштита, подсећамо, по закону о заштити културних добара (бар у Србији), зависи од врсте културног добра и може да буде само формално правна, али и заштита кроз документацију (што у случају разарања непокретног културног добра омогућава верну реконструкцију), или техничка (физичка) заштита од различитих начина оштећења или отуђења, итд.

[2] Верујем да је уништено или оштећено веома мало објеката од великог или изузетног значаја. Тешко је претпоставитги да су џамија у Дашници (Бијељина), Жупна црква Пресветог Срца Исусова (Босански Шамац) или Жупна црква Безгрешног зачећа Маријина, село Дубраве (Брчко) из 20. века имали неки значајнији историјски, архтектонски или културни значај, иако се наводи да је то „заштићени споменик“.

[3] У рубрици „намена објекта“ сем једног изузетка у свим  наведеним случајевима је исти одговор „верски објекат“. Изузетак је Сахат кула у Невесињу са назнаком „верски-јавни“.

[4] Бесим Ибишевић „Сребреница 1987-1992“, ауторско издање, Амстердам, 1999, стр. 42, 68-69, 70-71,итд.

[5] Ибран Мустафић:“Планирани хаос 1990-1996“ Удружење грађана „Мајке Сребенице“, Сарајево 2008. стр 27-29.

[6] О истоветним интересима муслиманског верског и војног руководства веома убедљиво може да посведочи поверљиво писмо Реис-ел-улеме које је 27. јуна. 1995 год. упутио муфтијама, хаџијама и ефендијама (у Ријасету заведено: бр. 230-1, дана 28. мухаррема 1416.н.г.) које почиње речима: „ Драге колеге, обраћам вам се овим писмом са намјером да Вас подсјетим да се ових дана у Босни води битка свих битака за ослобођење нашег народа од кривовјерника, зла и неправде... Због тога вас молим да пренесете на све имаме под вашом јурисдикцијом да се активно укључе у све јединице наше армије, да у својим хутбама потичу људе на издржљивост, да обиђете рањенике и, по могућности, подијелите им хедије, да своју радну енергију ставите у службу Армије, да се на локалним медијима чује ваш глас подршке и охрабрења нашем народу и нашој Армији...“ Генералштаб Армије БиХ је исто писмо упутио командама корпуса са потписом бригадног генерала Фикрета Муслимовића и назнаком „Војна тајна .Поверљиво.“  Муслимани су наметнули верски рат и тиме истовремено све џамије и остале своје верске објекте  претворили у активне учеснике тог рата.