| Оружана дејства и упади оружаних формација Р. Хрватске на територију СФРЈ и БиХ |
|
|
| Уторак, 19 мај 2009 | |||||||||
Страна 5 од 7
Бос. Брод, 4. априла 1992. убијено у самом граду више становника српске националности: Душко (Андрија) Милошевић, 1972; Недељко (Недо) Југовић, 1944. и његов син Драган (Недељко) Југовић, 1972; Ивица (Јанко) Шкварц, 1971. (Истог дана, 4. априла 1992. у 19,05 часова бомбардована тешким артиљеријским гранатама из Хрватске железничка станица Шид.) Костреш (оп. Дервента) 5. априла 1992. убијена Анђа (Илија) Стринић (дев. Бановић), 1918. КУПРЕС, (Срба 1297, Хрвата 961, муслимана 365, југословена 65) напад и окупација почели су 3. априла 1992. Ова акција хрватских оружаних снага представљала је, као и у случају Сијековца акт, ничим изазване, отворене оружане агресије Републике Хрватске на СФРЈ и БиХ. Напад извршиле регуларне оружане формације Републике Хрватске: 106. бригада из Осијека, специјална јединица "Жути мрав" из Вуковара, 101. загребачка бригада, студентска бојна "Краљ Томислав" из Загреба, бојна "Зрињски" из Загреба, јединица за посебне задатке МУП Републике Хрватске. Приликом напада коришћено тешко наоружање и тенкови. У нападу активно садејствовало више паравојних јединица (ХОС и ЗНГ) локалних Хрвата и муслимана из Дувна, Ливна, Бугојна, Г. Вакуфа и осталих ближих општина тзв. Херцег-Босне. У овом удруженом хрватско-муслиманском походу убијено је, односно масакрирано, заклано или спаљено, више десетина лица српске националности. Српском страдању је у доброј мери, индиректно, својим пасивним односом, допринела и ЈНА, једина легална оружана сила СФРЈ и БиХ, која је допустила долазак и концетрацију толиких хрватских и муслиманских јединица на своју територију и њихов поход на Купрес. Срби у то време нису имали своје националне оружане формације, а тиме ни могућност властите одбране. Наредни дани били су дани појединачних и масовних, обично веома сурових, егзекуција више десетина лица српске националности у граду и појединим насељима ове општине. Жртве села Доњи Малован: 1) Дувњак (Митар) Милош, 1925. и његов син 2) Дувњак (Милош) Митар, 1967; 3) Дувњак (Дане) Митар, 1940; 4) Дувњак (Симо) Светозар, 1962; 5) Дувњак (Симо) Душан-Палачинак, 1967; 6) Дувњак (Владо) Милан, 1936; 7) Дувњак (Драгун) Даринка, 1935; 8) Дувњак (Аћим) Владо, 1907; 9) Дувњак (Лука) Маринко, 1922; 10) Калнић (Перо) Нико, 1956. Од десет жртава њих девет су рођаци из породице Дувњак.
|
|||||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
