Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Српски меморијал arrow Српски родољуб доктор Лазић уписао се у Књигу вјечности
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Српски родољуб доктор Лазић уписао се у Књигу вјечности Штампај Пошаљи
Недеља, 24 мај 2020
23/05/2020 |  РТРС | Извор: СРНА

Велики српски родољуб доктор Миодраг Лазић уписао се у књигу вјечности, прије свега као велики човјек и хуманиста, а Срби треба да буду поносни јер су такву људску величину имали као саборца у стварању отаџбине Републике Српске, рекао је данас представник Сабрања "Баштионик" из Бањалуке Предраг Адамовић.

Адамовић је прије молитвеног помена, који је служен у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци поводом четрдесет дана од упокојења доктора Лазића, истакао је да је доктор Лазић лијечио и оперисао током рата рањенике и болеснике не питајући којој војсци нити којем народу припадају.

- Његова пожртвована љубав према отаџбини и роду треба да буде примјер и узор свима нама како се воли свој народ и како се ради за своју државу. То нам је и обавеза да сјећање на доктора Лазића пренесемо на будућа покољења - рекао је Адамовић.

Он је подсјетио и да је "Баштионик" доктору Лазићу прије двије године додијелио повељу "Српски родољуб" за његову пожртвовану љубав према српском роду, за његову улогу у спасавању живота и добровољно учешће у стварању Републике Српске.

- Колико је доктор Лазић био истински родољуб показао је и својим одласком из овоземаљског живота - рекао је Адамовић, подсјетивши да иако је био у ризичној категорији добровољно је ишао и лијечио заражене вирусом корона, да би на крају и умро од посљедица инфекције овим вирусом.

Молитвеном помену присуствовао је и шеф Српског клуба у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Ненад Стевандић.

Чувени српски хирург Миодраг Лазић /65/ преминуо је 14. априла у Нишу од посљедица вируса корона, а сахрањен је 18. априла на нишком Новом гробљу.

Током своје каријере спасио је много живота током ратних деведесетих година прошлог вијека.

Лазић је пред смрт поручио да жели да буде испраћен са пјесмом "Марш на Дрину".

На позив народа Српске Крајине у јулу 1991. године отишао је као хирург добровољац и годину дана ради у ратним болницама у Двору на Уни, у Глини и Костајници. Са борцима је учествовао у продору коридора.

Као добровољац, у септембру 1992. године, дошао је у ратну болницу Коран у Пале. Послије мјесец дана, као шеф хируршке екипе, отишао је на Илиџу и радио у ратној болници "Жица" у Блажују.

Као једини хирург за стомак и грудни кош радио је скоро двије године на простору најширег ратишта Републике Српске - Срајевско-романијске регије коју је чинило пет општина са више од 100.000 становника.

Са неколико хирурга, љекара опште праксе и средњег медицинског особља примјер је херојства "људи у бијелом". Сјећања из рата записао је у књизи "Дневник ратног хирурга", коју је објавила Новинска агенција Републике Српске - СРНА.

О доктору Лазићу снимљен је документарни филм "Дневник ратног хирурга", аутора Синише Грабежа у продукцији Телевизије Републике Српске.

За рад доктора Лазића у Републици Српској, Његова светост патријарх српски Павле одликовао га је Орденом светог Саве.

На Дан Републике 2016. године тадашњи предсједник Српске одликовао је доктора Лазића Крстом милосрђа за несебично залагање и жртвовање у збрињавању становништва током ратних сукоба деведесетих година прошлог вијека.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=385231




 


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >