| Покушај исламизације Босне и Херцеговине |
|
|
| Четвртак, 12 јул 2007 | |||||||||
Страна 7 од 7
Ми не можемо изгубити: или ћемо бити газије или шехиди. Алах џ.ш.каже: „побједа је близу!“ Нека Вас Алах џ.ш.чува за добро ислама и муслимана у Босни и Херцеговини. Ваш брат у исламу, Реису-л-улема, др Мустафа Церић, с.р.“ Из кабинета реису-л-улеме БиХ писмо је (са печатом Ријасета, заведено под бројем 230/1, дана 28. мухаррема 1416.н.г.) преко наведених муфтија, хаџија и ефендија и, посебно, Генералштаба Армије БиХ, управе за морал с потписом бригадног генерала Фикрета Муслимовића, упућеним командама корпуса, дивизија и бригада с наглашеном напоменом „Војна тајна. Поверљиво.“ и посебним упутством о даљем поступку достављено војним имамима и начелницима за морал у свим јединицама Армије БиХ. То је био још један допринос муслиманског верског руководства моралним борбено-психолошким припремама војника за офанзиву и, по плановима команде Армије БиХ, одлучне битке које су спремане против Војске Републике Српске посебно на подручју Сарајева, Возуће и Озрена. У поменутом Меморијалном комплексу и мезарју у селу Поточари код Сребренице исти исламски великодостојник др Мустафа Церић упутио је свима значајну поруку, уклесану у великом каменом блоку, која поред лепих и благих богоугодних речи садржи и следећи, загонетан завет или захтев: „ ... Нека освета буде правда.“ Чија и коме? Можда је то канонски и по Курану недужно, можда и нема смисао како то ми сталне муслиманске жртве и хришћански лаици данас неуко тумачимо. Ако нема тај смисао могло би да буде утешно за будућа српска и православна поколења чији народ за освету никад није знао и никад се светио није. * Овај важан текст г. Миливоја Иванишевића, угледног директора Центра за истраживање злочина над српским народом из Београда, грешком редакције нашег часописа није ушао у нови тематски број посвећен „Српском националном питању данас“. На овај начин јавно се извињавамо аутору на овом пропусту, који ће бити исправљен у следећем издању нашег темата, а читаоцима дајемо на увид текст г. Иванишевића, који се одлично уклапа у тему нашег зборника. Први пут објављено у електроnском издању Српског Сабора Двери, 6. јула 2007. |
|||||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
