| Покушај исламизације Босне и Херцеговине |
|
|
| Четвртак, 12 јул 2007 | |||||||||
Страна 3 од 7
У остваривању својих намера муслимани Босне и Херцеговине и не само они, већ и остали муслимани на просторима бивше Југославије, имали су свесрдну и обилату подршку већине исламских држава, посебно Саудијске Арабије, Ирана, Малезије и Турске. То је била вишестрана подршка, од политичке и дипломатске, оствариване пре свега у оквиру ОУН и осталих међународних организација, до непосредне билатералне и конкретне материјалне, финансијске, војне, техничке и хуманитарне. Не обраћајући посебну пажњу и не увиђајући о чему се заправо ради, тим активностима су се придружиле и многе западноевропске и хришћанске државе, а поготово Америка. Насушна потреба Сједињених Држава да нађе простор на коме ће компензовати своје непријатељство и сталне сукобе са многим исламским државама дошла је до пуног изражаја на просторима бивше Југославије.
Показало се да је Босна и Херцеговина (наредних година то ће постати и Косово и Метохија у Србији) погодан полигон за демонстрацију другачије америчке политике и њен неприкривен доказ да са многим државама у Африци и Азији није у сукобу због ислама... Последице тих околности прерасле су готово у свакодневно лобирање у угледним америчким институцијама за муслимане БиХ и уз то и све обилније сливање новца, оружја, логистичке опреме и америчких војних саветника. То је било време доласка и страних ратника, муџахедина или светих бораца за веру, из безмало свих исламских држава. Помоћ САД и НАТО пакта тим ратницима постала је видљива већ првих месеци сукоба. Од САД и осталих земаља НАТО савеза борцима за ислам испоручивани су контејнери војне опреме, хране и лекова... Само за шест месеци 1993. муслиманима Сребренице испоручено је ваздушним путем 1900 тона најразноврсније опреме. Многи су носили одећу са ознакама тог савеза. (У једном од извештаја „Вашингтон поста“ послатом директно из Сребренице, 16. фебруара 1994. поред осталог пише: “Излежавајући се на удобном каучу, обучен од главе до пете у маскирну униформу, са грбом Армије САД поносно пришивеним преко срца... командант Орић је најжешћи момак у овом муслиманском граду...“) Тешко је и данас поверовати да добар део наоружања и остале војне опреме, технике и муниције, није потицао из америчких и НАТО магацина. Муслимани, не само ратници, већ и њихове породице, очеви, деца и жене, цивили, били су поносни на ту подршку. Уз њих је, видело се и тврдили су, био цео свет. То је дало крила Алији Изетбеговићу и његовом војном и политичком окружењу. Ускоро је он својим угледом прешао уске локалне границе и проглашен је за првог европског муслимана и „тринаестог имама“, (за хришћане то би ваљда значило као за тринаестог апостола), значи „Алаховог изасланика на земљи који води вернике ислама правим путем“. На прву годишњицу стицања самосталности Босне и Херцеговине, 6. априла 1993. у Саудијској Арабији он добија велику новчану и исламску награду „Краљ Фејсал“ за успешно покретање и вођење верског рата, џихада у Европи. Алија Изетбеговић је први балкански Пророк. |
|||||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
