| НАТО у походу против Републике Српске |
|
|
| Понедељак, 18 мај 2009 | |||||||
Страна 3 од 5
Разарања у Републици Српској
Прва ватрена дејства и почетак остваривање наведеног плана, бар кад је о БиХ реч, почело је на локацији Дубиште у подручју општине Горажде 9. априла 1994. када је НАТО ваздухопловство садејствовало у нападима муслиманске пешадије по линијама српске одбране. Има доста симболике у тој НАТО акцији и првим српским жртвама. Тим чином престале су обмане да је НАТО у Босни неутралан. Напротив. Из ваздуха је ракетирано и уништено санитетско комби возило Војске Републике Српске са јасним ознакама Црвеног крста на крову, а прве НАТО жртве су два српска болничара. Јасно је стављено до знања да Србе не може да заштити ни Црвени крст, а лигитиман циљ су сви објекти који служе српској војсци или српским цивилима. Даља, повремена, дејства НАТО ваздухопловства зависила су од потреба поједних муслиманских формација у угроженим подручјима Сарајева, Бихаћа, Сребренице... Нова, сада свеобухватна, НАТО кампања почела је у првим часовима 30. августа 1995. Акције НАТО пакта тада су биле инициране од стране Контакт групе, у којој је била заступљена и Русија, а одобрио их је и легализовао Савет безбедности ОУН. На захтев представника САД Медлин Олбрајт, сагласност за нападе НАТО јединица по линијама српске одбране у БиХ потписао је К. Анан уместо Генералног секретара Бутроса Галија, који је био одсутан. Американцима се журило. Формалан изговор за ангажовање авијације и артиљерије Снага за брза дејства, које су већ биле стациониране у БиХ, била је муслиманска провокација изазвана активирањем експлозивне направе на пијаци Маркале у Сарајеву 28. августа 1995. Колико је сигурно да су то муслимани, поново, као и фебруара 1994. год.сами инсценирали, толико је било сигурно и да то они нису сами осмислили и предузели. Тиме је, пре свега и у највећој мери, осујећена иницијатива Скупштине Републике Српске која је на четвртој ванредној седници одржаној истог дана на Јахорини потврдила спремност да се поново приступи мировним преговорима у циљу успостављања трајног и праведног мира. Узалуд је генерал Ратко Младић демантовао да су Срби гранатирали Маркале и британском генералу Руперту Смиту, команданту Унпрофор-а у БиХ, предложио формирање мешовите стручне комисије. Узалуд су руски и француски представници Унпрофора у званичном извештају оспорили муслиманске тврдње. Комисија није формирана. Портпарол Унпрофора потпуковник Крис Вернон неколико дана касније помиње више извештаја који доводе у питање тезу да су Срби направили масакр на пијаци Маркале. Изостали су стручни докази о српској кривици. Али је поново пресудила пропагандна машинерија. Медији су брујали о новом српском злочину у Сарајеву у кад је страдало 37 невиних цивила. И то је било сасвим довољно. НАТО је могао да ступи на сцену. Може да демонстрира своју војну супермацију и убојитост свог оружја. Операција је добила назив „Одлучан одговор“ и почела је након непуна два дана. Одлуку су донели командант НАТО-а за јужну Европу амерички адмирал Лејтон Смит и командант Унпрофора за бившу Југославију француски генерал Бернар Жанвије. У приказу конкретних НАТО активности послужићемо се документацијом објављеном у специјалном прилогу листа Ваздухопловства и ПВО ВРС „Нова КРИЛА“, новембра 1995.год. (Ратним ваздухопловством и ПВО ВРС командовао је генерал-мајор Живорад Нинковић.) Већ у два часа и пет минута у среду 30. августа 1995. почели су жестоки напади по војним и цивилним циљевима Српског Сарајева и српским општинама Пале, Соколац, Рогатица, Фоча и Чајниче. Најжешћим нападима биле су изложене општине Хаџићи, Ново Сарајево, Вогошћа и Илиџа. Нападима авијације, која је само на подручје Српског Сарајева избацила преко 600 пројектила, придружиле су се и НАТО Снаге за брза дејства из базе са Игмана које су испалиле више од 2000 пројектила калибра већих од 120 мм. У нади да ће коначно савладати линије српске одбране и окупирати тај део града кренуле су и муслиманске јединице Првог корпуса Армије БиХ. Њихов покушај завршио се новим поразом. Тог дана 255 авиона НАТО савеза извршило је пет удара по српским насељима и војним циљевима. Пале су прве људске жртве и нанета велика материјална штета на стамбеним, привредним, јавним и комуналним објектима. На ТВ ББС Џонатан Ајал, директор студија Краљевског института у Лондону изјављује: “Ваздушни напади по српским положајима нису пут до мировног решења. Напротив, они могу бити увод у обнављање још жешћег рата и могу озбиљно угрозити обновљене мировне преговоре.“ Узалуд ова опомена. НАТО наставља своје. Наредног дана, у четвртак 31. августа, у временском раздобљу од 09,46 до 17,30 часова извршено је нових пет ваздушних напада са укупно 194 борбена авиона.Бомбардовани су цивилни циљеви у општини Невесиње, ратна болница и стамбени објекти у Јахоринском потоку, релеји Столице и на планини Озрен и предајник код Чајнича. Бомбардаова су и сеоска насеља Калаузевићи и Комар на Озрену, Смртићи код Сокоца и Филиповићи код Устиколине. У петак 1. септембра напади авијације почели су у 1,30 и трајали до послеподневних часова. У бомбардовању је учествовало 167 авиона. Команда јужноевропског крила НАТО-а у Напуљу потврдила да су тог дана привремено обустављени даљи напади, пошто су Срби почели са повлачењем свог тешког наоружања око Сарајева. Исто дана гађан је и срушен радио-релејни центар Кмур. Нападнути су село Буковица јужно од Невесиња и порушени мостови у селу Зупчићи и Миљево код Чајнича. Бомбардован је и ПТТ објекат и ТВ репетитор на Вележу. Истог дана ПВО ВРС оборила беспилотну летилицу „Предатор“ у реону Мостар-Невесиње. Генерал Ратко Младић затражио од је команданта Унпрофора Бернара Жанвијеа прекид непријатељства и поновио захтев за истрагу око догађаја на пијаци Маркале. И у суботу 2. септембра обновљени су масовни удари авијације и Снага за брза дејства при чему је уништено више привредних објеката на подручју Српског Сарајева. У нападу учествовало 190 авиона. Генерални секретар НАТО-а Вили Клас изјавио да Срби нису испунили услове и да ће напади бити настављени. Генерал Бернар Жанвије, командант Унпрофора за бившу Југославију, одбио да Србима да гаранције да их муслимани неће напасти уколико артиљерију повуку 20 км од Сарајева. Тиме пропао договор око услова повлачења српског тешког наоружања. Ричард Холбрук обновио свој захтев за наставак напада и појачање притиска на Србе. У недељу 3. септембра први пут од како је почела НАТО кампања против РС није било бомбардовања. Око 140 авиона обављало је углавном извиђачке летове. Руски генерал –пуковник Борис Громов изјавио да располаже подацима према којима артиљеријски напад на Маркале нису извели ни муслимани, него трећа „неутрална“ страна која сада учествује у бомбардовању Републике Српске. Истог дана саопштено ду су Грци забранили прелет турским авионима преко своје територије у НАТО базе у Италији и Јадрану. Јељцин и Кол са састанка у Москви изјавили да „сила не треба да диктира услове мира у Босни и Херцеговини.
После извесног затишја које је трајало претходних дана поново је у уторак 5. септембра дошло до масовних удара НАТО авијације. Обновљени су напади на РТВ предајнике и репетиторе. Оштећени су радио-релејни центри Кмур код Фоче и Стражица, репетитор Мирловице код Вишеграда, предајник код Хан Пијеска и РТВ предајник на Столицама. Бомбардована сеоска насеља Павловац, Касиндол, Бешњево код Шипова и општински центри Пале, Фоча, Зворник, Хан Пијесак и српски део општине Горажде. Генерал Р. Младић у интервјуу „Ројтеру“ оптужио НАТО и УН да су се у БиХ сврстали на страну муслимана и Хрвата против Срба. Вили Клас, секретар НАТО савеза, прети новим бомбардовањима.
Наредног дана, у среду 6. септембра рушилачке походе против војних и цивилних објеката у Републици Српској наставља скоро рекордан број од 290 непријатељских авиона. Највише су страдали Калиновик, Добој, Грбавица, а у ночним часовима цело подручје Српског Сарајева. Руска новинска агенција „Интертасс“ пренела изјаве неколико руских обавештајних официра који су по повратку са простора бивше Југославије изјавили да су бомбардовања цивила у Сарајеву припремили стручњаци западних војних служби. Прва операција под називом „Циклон 1“ извршена је фебруара месеца 1994, а друга, „Циклон 2“ 28. августа 1995. год. Циљ обе акције је био да се босански Срби дискредитују пред светским јавним мнењем и подстакне НАТО акција „Одлучан одговор“. Акцију су планирали западни стручњаци, а извели су муслимани са терасе или крова једне зграде близу сарајевске пијаце Маркале. У четвртак 7. септембра РС је нападнута и бомбардована са 209 авиона у пет минута иза поноћи. Највише жртава и разарања претрпели су Вогошћа, Калиновик, Добој, села на планини Озрен, Фоча, Лукавица, Хан Пијесак, Пале, Српско Сарајево...Тог дана први пут су у бомбардовању учествовали и италијански авиони. Генерал Б. Жанвије изјавио да је претходних дана бомбардовано 29 циљева и да ће се дејства НАТО авијације проширити на 50, па и 70 циљева уколико се Срби не подчине ултиматуму. Влада РС са ванредне седнице упутила захтев СБ ОУН за тренутни прекид варварских бомбардовања простора Републике Српске. Осмог септембра, у петак, поново је дејствовао велики број борбених авиона НАТО савеза. Тог дана регистровано је 227 летилица. Њихова дејства су почела већ у 2,16 часова на подручју општине Шипово у Босанској Крајини. После је напад пренет на општину Кључ. Дефинитивно је уништен и репетитор Столице на Мајевици. Касно послеподне на ред су дошла српска насеља у Херцеговини. Борис Јељцин на конференцији за штампу у Кремљу изјавио да је понашање НАТО-а према Србима „недопустиво“. И још је додао „Ако се настави ситуација развијати као до сада, Русија ће, поред хуманитарене, размотрити и пружање помоћи друге врсте.“ Наредног дана, у суботу, 9. септембра на небу изнад РС нашло се 213 борбених авиона, а знатно је увечан и број објеката који су били циљеви њихових напада. Акција се све више усмерава према западном делу РС и општинама које су на граници са Републиком Хрватском и у којима је смештен велики број српских избеглица из Хрватске. Том приликом бомбардована су насеља Мотике и Поткозарје код Бања Луке, Турак и Берег код Босанске Градишке, Брасина код Прњавора, Саница код Кључа, Кљевци код Санског Моста, Марини код Приједора и Винац код Јајца. У Сарајеву су бомбардовани индустријски објекти, поготово ремонтни завод у Хаџићима и фабрика „Претис“ у Вогошћи. На ванредној седници СБ одржаној на захтев Русије једногласно усвојен закључак да СБ подржава договор из Женеве као одлучан корак ка миру. Сергеј Лавров упозорио да садашњи напади НАТО снага прелазе надлежности из резолуције коју је усвојио Савет безбедности. Команда и надлежни у НАТО савезу не обраћају много пажњу на ставове Русије и других држава које све више протестују против бомбардовања РС. Напротив, и у недељу 10. септембра у нападима је учествовало 247 авиона. Људске жртве и материјални губици су све већи. На састанку у Малом Зворнику (СР Југославија) са генералом Б. Жанвијеом командант Војске РС генерал Ратко Младић, позивајући се и на одредбе међународног ратног права, захтевао обуставу бомбардовања док трају преговори. Командант Унпрофора изјавио да није у могућности да заустави бомбардовање и да није консултован кад је донета одлука о продужењу ваздушних операција.Другачији став у Загребу изнео изасланик Генералног секретара ОУН Јасуши Акаши који је изјавио да ће ваздушни напади трајати све док се не прихвате предлози команданта Унпрофора француског генерала Бернара Жанвијеа. У понедељак једанестог септембра поред напада рекордног броја од 294 авиона на циљеве у РС почеле су да дејствују и крстареће ракете „Томахавк“ са америчке ратне крстарице „Нормандија“ укотвљене у Јадранском мору. Лансирано је 13 ракета по ширем региону општина Приједор и Бања Лука.То је била и њихова прва промена у брдско планинским условима. Исте ракете су пре тога употребљене за време заливског рата против Ирака, а 1999. и против Југославије. Није познато колико су амерички и НАТО официри били задовољним постигнутим ефектима. У опшптини Прњавор погођени су рибњак, школа и водовод у селу Вачанима. Једна ракета је погодила село Сарачица у општини Бања Лука. Телевизијски репетитор на Козари погођен је са шест ракета „Томахавк“. Остало о дејству крстарећих ракета „Томахавк“ и њиховим ефектима српској страни је остало непознато. Остало је записано да је у интервјуу листу Шпигл врховни командант снага НАТО амерички генерал Џувејн о ракетама рекао „Томахавк је око Бања Луке направио добар посао. Срби су изградили крајње густу ваздушну одбрану, са СА-2 и СА-6 ракетама, СА-9 и СА-7, допуњени системима које су допремили из Крајине. Они имају веома добра положај, персонал им је изузетно образован. У таквом случају „томахавк“ је изврсно оружје.“ НАТО агресија на РС окончана је у среду 13. септембра.Тог, као и претходног дана, више стотина авиона бомбардовало је многа насељена места, привредне и комуналне објекте. Добијао се утисак да је у току сасвим неселективно и насумично гађано више цивилних него војних или стратешких циљева. Једино је са три ракете „Томахавк“ ипак коначно разорен ТВ релеј на Козари. Агенција „Интертас“ обнародовала Меморандум о узајамном разумевању између НАТО и ОУН који је скриван од јавности. Овим документом НАТО је добио одрешене руке у избору и бомбардовању циљева у РС. По истој агенцији меморандум су потписали генерал Бернар Жанвије у име Унпрофора и адмирал Лејтон Смит испред НАТО команде. У четвртак 14. септембра Генералних секретар НАТО пакта Вили Клас je изјавио СНН-у да су бомбардовања обустављена до даљег. |
|||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
