| Суд у Хагу још нема одлуку о привременом пуштању на слободу притвореника [Twitter] |
|
|
| Четвртак, 09 април 2020 | |
|
РСЕ | 01.04.20 | Ива Мартиновић
Из Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (наследник Хашког трибунала) за Радио Слободна Европа (РСЕ) је саопштено да је једном затворенику у низоземском затвору у Схевенингену 18. марта дијагностификована зараза корона вирусом, али да није реч о приворенику под ингеренцијом Механизма у притворској јединици Уједнињених нација (УН), која је смештена у засебном крилу затвора. "Тај пацијент такођер није био ни у каквом контакту са притвореницима који се тренутно налазе у притворској јединици УН-а у Хагу. Механизам предузима све могуће мјере да заштити притворенике од могућности да буду изложени зарази", саопштила је за РСЕ портпаролка Механизма Хелена Иглстон.
Зашто подаци не показују цијелу слику?
Дневна компилација случајева заражених корона вирусом које објављује Универзитет Џон Хопкинс је најкомплетнија на свијету, али се ослања на информације које достављају владе појединих држава.
У многим земљама постоје рестрикције о објављивању таквих информација или други разлози зашто се не жели приказати пуна слика.
Методологија, директност, транспарентност и квалитет ових података може драматично варирати од земље до земље. Она је додала да су сличне мере у циљу заштите здравља притвореника предузете и у Притворској јединици у Аруши у Танзанији, где је седиште Међународног кривичног суда за Руанду, те да су танзанијске затворске власти од 19. марта до даљњег обуставиле све посете затворима. "Механизам не располаже информацијама везано за могуће случајеве ЦОВИД-19 у националним затворима у којима осуђене особе под његовом ингеренцијом служе своје затворске казне", навела је Иглстон.
Браниоци траже пуштање затвореника
Удружење бранилаца пред међународним судовима (АДЦ-ИЦТ) затражило је 27. марта од председника Механизма, судије Кармела Ађијуса, да због пандемије корона вируса "хитно одобри превремено или привремено пуштање на слободу притвореника". "Сви притвореници који тренутно издржавају казну у Европи и Бенину (западна Африка) су старији затвореници и зато су посебно рањиви. Ако се сусретну са корона вирусом док су у притвору, њихови животи ће бити угрожени. С обзиром на то да су многи издржали најмање две трећине казне, те да је утврђена судска пракса да осуђено лице које је издржало две трећине казне стиче право да поднесе захтев за превремено пуштање на слободу, председник Механизма треба одмах да одобри превремено пуштање ових притвореника, посебно оних чије образложене пријаве већ чекају на одлуку председника Механизма", саопштило је ово удружење. Браниоци су од председника Механизма затражили да осуђеници који још нису издржали две трећине казне буду пуштени на привремену слободу, "уз редовне извештаје Секретаријата о ситуацији о индивидуалним притворским јединицама, како би се обезбедило да њихов повратак буде реализован тек када то буде потпуно безбедно".
Председник Механизма разматра захтев
На питање РСЕ како ће одговорити на захтеве Удружења бранилаца, портпаролка Механизма Хелена Иглстон наводи да су "ова питања ствар судске одлуке и да их тренутно разматра председник Механизма", због чега у овом тренутку нису у могућности да их коментаришу. Иглстон је навела да је због пандемије корона вируса "Притворска јединица УН-а у Хагу, у координацији са низоземском затворском службом спровела низ мера у циљу заштите здравља притвореника".
Механизам редовно спроводи надзор над извршењем казни како би осигурао да затворски увјети за особе на одслужењу казни у земљама Европе и Африке буду у складу са међународним затворским стандардима те релевантним стандардима људских права.
"Од суботе 14. марта 2020. године, све активности и услуге које се не сматрају хитним или нужним, су обустављене до даљњег, укључујући посјете притвореницима. Такођер, Механизам редовно спроводи надзор над извршењем казни како би осигурао да затворски увјети за особе на одслужењу казни у земљама Европе и Африке буду у складу са међународним затворским стандардима те релевантним стандардима људских права.
Од избијања пандемије ЦОВИД-19, Механизам помно прати развој ситуције у свим земљама у којима се извршавају затворске казне, те за то има потпуну сурадњу релевантних националних власти", саопштила је портпаролка Механизма.
Она је додала да је добробит притвореника приоритет Механизма и да је тај суд "свјестан ризика који ЦОВИД-19 представља за притворенике, с обзиром на њихов добни и здравствени профил, као и повијест њихових евентуалних болести".
Ко је у Притворској јединици УН-а?
Под ингеренцијом Механизма је пет особа, а у Притворској јединици у Схевенингену тренутно су осуђеници Ратко Младић, Радован Караџић и Миливој Петковић. Ратка Младића, бившег команданта Војске Републике Српске (ВРС), Хашки трибунал је новембра 2017. првостепено осудио на доживотни затвор проглашавајући га кривим за геноцид у Сребреници, прогон Бошњака и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце од 1992-95.
Усмена расправа о жалбама одбране и тужилаштва на првостепену пресуду требало је да буде одржана 17. и 18. марта 2020. године, али је Механизам неколико дана пре тога (11. марта) саопштио да се поступак одлаже због Младићевог здравственог стања.
Младић је у притвору у Схевенингену од краја маја 2011. након што су га власти Србије 26. маје те године ухапсиле у селу Лазарево крај Зрењанина, око 80 километара северно до Београда. Караџић чека пребацивање на одслужење казне Након што је у марту 2019. правоснажно осуђен на доживотну казну затвора за геноцид у Сребреници, прогоне широм БиХ, терорисање грађана Сарајева и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце, бивши председник босанскохерцеговачког ентитета Република Српска (РС) Радован Караџић у Притворској јединици у Схевенингену остаје до трансфера у затвор неке од земаља чланица УН које су са Трибуналом потписале споразум о издржавању казне. Радован Караџић на изрицању коначне пресуде, Хаг, 20. март 2019. Караџић је ухапшен у Србији 21. јула 2008. након скривања у Београду. У Хашки трибунал пребачен је девет дана касније. Суђење је почело 26. октобра 2009. и током њега је Претресно веће саслушало сведочење 586 сведока у судници. Бившем начелнику главног стожера Хрватског Вијећа Обране (ХВО) Миливоју Петковићу је у новембру 2017. потврђена првостепена пресуда којом је због злочина над Бошњацима у БиХ 1993. године осуђен на 20 година затвора. У Схевенингену чека на пребацивање у земљу где ће издржавати казну. Станишић и Симатовић на привременој слободи Пред Механизмом у Хагу још траје поступак против бившег начелника Службе државне безбедности Србије Јовице Станишића и оперативца те службе Франка Симатовића због ратних злочина у Хрватској и Босни и Херцеговини. Станишића и Симатовића ухапсиле су и у Хаг изручиле власти Србије у пролеће 2003. године, непосредно после убиства премијера Србије Зорана Ђинђића. После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је у мају 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице. Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је децембра 2015., кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен. Станишић је на привремену слободу због болести пуштен у лето 2017. године и до сада му је боравак продужаван неколико пута. Према последњој одлуци Механизма, остаће на привременој слободи у Србији до 30. априла 2020. Према одлуци Механизма од 12. марта 2020., Франко Симатовић, који је до сада присуствовао суђењу, је на привременој слободи до 23. априла 2020. Станишић и Симатовић су у Београду, а за обојицу је гаранције дала Влада Србије.
Власти у Београду су од Уједињених нација више пута до сада тражиле да затвореници који су осуђени пред Хашким трибуналом, а српски су држављани, казне служе у Србији.
Хашки осуђеници у затворима у 14 земаља Више од 60 хашких осуђеника служило је или још служи казне због злочина током рата у бившој Југославији у 14 земаља чланица УН-а које су са Трибуналом потписале споразум о издржавању казне. Притворске услове у Естонији, Португалу, Белгији, Великој Британији, Данској, Шпанији, Француској, Шведској, Аустрији, Норвешкој, Финској, Италији, Пољској и Немачкој надгледа председник суда. У Финској казну од 22 године затвора на коју је осуђен јануара 2014. због злочина над Албанцима током рата на Косову служи бивши начелник Генералштаба Војске Југославије Небојша Павковић. Због тешких злочина над цивилина у Вишеграду (БиХ), Милан Лукић служи доживотну казну затвора у Естонији, док је његов рођак Средоје Лукић на издржавању 27-огодишње затворске казне у Норвешкој. У Естонији 35-огодишњу затворску казну због злочина над хрватским цивилима од 1991. до 1995. године служи и бивши председник самопроглашене "Републике Српске Крајине" Милан Мартић. Бивши заповедник Дринског корпуса Војске РС Радислав Крстић у Пољској служи 35-огодишњу казну за геноцид у Сребреници. У затвору у тој земљи је и бивши шеф полицијског штаба за Косово Сретен Лукић, који издржава 20-огодишњу казну због злочина над Албанцима на Косову. У Пољској су и бивши челници полиције босанских Срба Мића Станишић и Стојан Жупљанин, осуђени на по 22 године затвора због злочина над Бошњацима и Хрватима. У Немачкој, поред осталих, казну служи Властимир Ђорђевић, бивши начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије који је на 18 година затвора осуђен због злочина над Албанцима на Косову. У тој земљи доживотне казне служе и Вујадин Поповић, бивши начелник безбедности Дринског корпуса Војске РС-а због геноцида у Сребреници, те бившег заповедник Сарајевско-романијског корпуса Станислав Галић због напада на Сарајево. У затвору у Данској је Радослав Брђанин, бивши председник Ратног председништва "Аутономне регије Крајина" где издржава казну од 30 година затвора због злочина у северозападној Босни и Херцеговини 1992. године. Некадашњи премијер самопроглашене "Хрватске Републике Херцег-Босне" Јадранко Прлић, осуђен за злочине над Бошњацима, казну служи у Великој Британији. У Шведској 20-огодишњу казну издржава бивши припадник специјалне јединице војне полиције Хрватског вијећа обране (ХВО) Мирослав Брало злочина у селима Ахмићи и Надиоци у околини Витеза у БиХ. У тој земљи казне су одслужили и бивши потпредседник владе Савезне Републике Југославије Никола Шаиновић и бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић. У затвору у Аустрији је бивши челник самопроглашене "Херцег Босне" Бруно Стојић осуђен на 20 година због злочина над Бошњацима. Горан Јелисић 40-огодишњу казну због злочина над Бошњацима и Хрватима у Брчком (БиХ) служи у Италији. У Француској је Миломир Стакић, осуђен на 40 година затвора за злочине на подручју Приједора (БиХ). У Шпанији је казну одслужило пет осуђеника, док је у затвору у Португалу био Миле Мркшић, осуђен због злочина на пољопривредном добру Овчара код Вуковара (Хрватска) 1991. Умро је 2015. године у затворској болници. Ива Мартиновић https://www.slobodnaevropa.org/a/sud-u-hagu-pritvorenici-korona-virus/30523945.html |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
