Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Велики парк: Свједоци тврдили да нису знали за убиство војника ЈНА Штампај Пошаљи
Субота, 07 март 2020
САРАЈЕВО, 5. МАРТА /СРНА/ - У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, тужилац Тужилаштва БиХ Весна Илић данас је прочитала више исказа преминулих свједока који су током раније истраге изјавили да нису имали сазнања о овом догађају.

Милорад Потпарић је у Тужилаштву БиХ 2013. године рекао да је почетком рата 1992. године био предсједник Кривичног одјељења Вишег суда у Сарајеву, те да је током дежурстава, вршио увиђаје у случајевима убистава.

Он је навео да је у јуну 1992. обавијештен да се на Дариви налазе лешеви, те да је утврдио да је ријеч о цивилима - пет мушкараца и двије женске особе.

Потпарић је тада посвједочио да није обавио увиђај јер је почело јако гранатирање. Рекао је да је наредио да се тијела пренесу у "Покоп" чији директор му је касније рекао да тијела нису довезена.

Он је навео да је тек послије рата из медија сазнао за догађај у Великом парку у којем су учествовале "Шеве".

"Мене о томе нико није обавијестио, као ни моје колеге. Да су они знали, сигурно би ми рекли", изјавио је Потпарић.

Жељко Јандрић је 2012. године у Тужилаштву у Мостару потврдио да је јединица Јуке Празине неколико дана била смјештена у Дому полиције, након чега је прешла у оближње обданиште, а један дио и у насеље Ђиђиковац.

Он је изјавио да Празина никада није долазио на састанке код Викића, а да је за догађаје у Великом парку сазнао из медија.

"Тада сам био рањен и нисам имао никаква сазнања о томе. Послије неколико година у разговору са Аднаном Каровићем сазнао сам да су доведени српски војници и да је Викић рекао Херенди да их води одатле. Послије тога, Херенда их је убио у парку", навео је Јандрић.

Он је рекао да је Сенаид Чавчић звани Рогатица /оптужени Младен Човчић/, којег познаје од 1993. или 1994. године, долазио са Јуком Празином у Мостар и да је чуо да је он један од његових "бољих припадника".

Аднан Каровић је у Кантоналном тужилаштву Сарајево изјавио да се тачно не сјећа датума у априлу 1992. године када му је Амир Медић рекао да је Викић одбио да прими осам заробљених војника јер они за то нису надлежни.

Каровић је изјавио да му је Емил Дугалић причао да су заробљени војници уведени у подрум и да су ударани док су силазили низ степенице.

"Када их је Викић одбио, они су изведени напоље и убијени. Одвезао их је Јука у два правца. Причало се да их је убила група Керима Лучаревића у којој је био Мишо Жмиро", рекао је Каровић.

Свједок је додао да је чуо како Викић телефоном говори Пушини: "Ја то нисам радио. Нека их склања ко их је убио".

У наставку суђења прочитани су готово идентични искази преминулих чланова породица оштећених које су дали Центру јавне безбједности Источно Сарајево и Кантоналном тужилаштву Сарајево.

Коса Лаловић је рекла да је њен супруг Миливоје био припадник резервног састава ЈНА који је заробљен на Добрињи након квара транспортера.

У транспортеру су, између осталих, били Ђорђе Бјелица за којим је трагао његов отац Спасо, те Миладин Вукмановић о чијем нестанку је током истражног поступка говорила супруга Стака.

Заједничко у њиховим исказима је да не знају како су заробљени њихови најмилији, те да су сви у мају од тадашњег министра безбједности Јерка Доке добили факсимил документа у којем је наведено да су резервисти живи, да су изразили жељу да иду кућама и да ће бити пуштени што се, нажалост, није десило.

Спасо Бјелица је у свом исказу навео да му је једном приликом предсједник Комисије за тражење несталих БиХ Амор Машовић рекао да су резервисти убијени и да су њихова тијела склоњена.

Стака Вукмановић је изјавила да јој је Чедо Крстовић испричао како је видио да су припадници Територијалне одбране заробили резервисте, да су им везали руке селотејп траком и увели у бијели комби.

Сва три свједока су изјавила да су дали крв за ДНК анализу и да захтијевају да се пронађу посмртни остаци њихових најмилијих, убице казне, а породице обештете.

У предмету "Велики парк", осим Викића, оптужени су помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић.

Викић, Пушина, Узуновић и Човчић, према оптужници, били су информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.

У оптужници је наведено да су они били информисани о стављању под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура заробљених војника ЈНА који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени.

Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени посмртни остаци двојице убијених, док се за тијелима осталих још трага.

Наставак суђења заказан је за 19. март.


 http://89.111.245.19/novosti/768280/svjedoci-tvrdili-da-nisu-znali-za-ubistvo-vojnika-jna.htm
 
 
 


 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >