Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Махмуљин Сакиб: Проблем с муџахединима надилазио оптуженог
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Махмуљин Сакиб: Проблем с муџахединима надилазио оптуженог Штампај Пошаљи
Четвртак, 27 фебруар 2020
Autor: Marija Taušan| 26.02.2020 | Detektor.ba

Вјештак Одбране Сакиба Махмуљина изјавио је да Одред “Ел-Муџахидин” није био у систему руковођења и контроле и да је ефективна контрола над страним борцима била изван државе.

Вјештак војне струке Кенан Даутовић казао је да није било у надлежности оптуженог Махмуљина да расформира Одред “Ел- Муџахидин”, као и да није потребно да командант изда посебно наређење надлежним органима за процесуирање ратних злочина.

Махмуљин је оптужен да као командант Трећег корпуса Армије Босне и Херцеговине (АБиХ) није спријечио убиства и нечовјечна поступања припадника Одреда “Ел-Муџахидин” на подручју Возуће и Завидовића. Према оптужници, припадници тог одреда су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.

Вјештак Даутовић је на питање о односу Трећег корпуса и Одреда, који је био у зони овог корпуса, закључио да није постојао систем руковођења и контроле, већ да је у питању био однос ограниченог савезништва.

Он је рекао да је Одред, у највећем дијелу времена који обухвата оптужница, био претпочињен 35. дивизији, која, без обзира на то, такођер није остваривала ефективну контролу над њима.

Вјештак је казао да иако постоје документи о формирању Одреда “Ел-Муџахидин”, наредбе које су им издаване те други акти, када се погледа суштина, не може се закључити да је јединица била у систему руковођења и контроле.

Бранилац Нермин Мулалић питао је вјештака како објашњава наређења Махмуљина која обухватају Одред.

“Ту има тензија, јер се јединица налази у његовој зони. Командант је не може заобићи као ограниченог савезника који жели да учествује. Иако Махмуљин зна да није под његовим руковођњем и контролом, мисли да је боље да је употријеби и да не праве проблеме”, рекао је Даутовић.

Према његовим ријечима, проблем је био много већи и шири од Махмуљина.

“С тим одредом се само могло преговарати… Ефективна контрола им је била изван државе, новац им је долазио из иностранства”, казао је вјештак.

Он је додао да је у априлу 1995. године покренута оперативна акција “Врандук” с циљем стављања Одреда под контролу или његовог расформирања. Навео је да је Махмуљин био обавијештен о постојању акције, али није био информисан о детаљима.

На питање ко је могао расформирати јединицу, Даутовић је одговорио: “Генералштаб, а питање је да ли је могао и Генералштаб. Није била Махмуљинова надлежност да је расформира, он је могао то предложити. Врховна команда је требало да дâ зелено свјетло за ту неку врсту активности.”

Вјештак је рекао да су органи војне безбједности задужени за процесуирање ратних злочина, односно за сакупљање доказа, обезбјеђење лица мјеста, комуникацију са војним тужилаштвом и слично.

Тужилац Седин Идризовић је прије саслушања затражио изузеће вјештака због сумње у његову непристрасност. Навео је да је Даутовић за вријеме рата био на дужностима помоћника команданта, а касније и команданта бригаде, у оквиру јединица у саставу Трећег корпуса, и да му је Махмуљин био надређен.

Бранилац Мулалић је овај захтјев оцијенио неоснованим, наводећи да Тужилаштво износи нетачне податке и износи сумње без доказа. Вијеће није прихватило приједлог Тужилаштва.

Тужилац ће унакрсно испитати вјештака у наставку суђења заказаном за 18. март.



http://detektor.ba/mahmuljin-sakib-problem-s-mudzahedinima-nadilazio-optuzenog/






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >