Институт за истраживање српских страдања у XX веку

24/02/2020 | РТРС | Извор: СРНА

Бивши начелник штаба у Генералштабу такозване Армије БиХ Енвер Хаџихасановић рекао је данас да је ратно Предсједништво БиХ издало платформу за извођење оружане борбе, а да је Врховна команда 1995. године издала директиву чији циљ је био "ослобађање територије Босанске Крајине, од Бихаћа до Приједора".

У наставку суђења генералу Атифу Дудаковићу и још петнаесторици припадника Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ је рекао да су ти документи представљали план за вођење борбених активности.

Током индиректног испитивања од бранилаца оптужених, Хаџихасановић каже да је након директиве издато борбено наређење за операцију "Сана 95", те тврди да је та акција "изведена како то предвиђају тада важећи војни прописи".

Свједок је рекао да је за операцију "Сана 95" сазнао када је почела, да не зна ко је одобрио план, али да је чуо да је договорен на нивоу команданата.

Наводећи да је била директива која је за Пети корпус предвиђала ослобађање територија у својој зони одговорности, свједок је рекао да је знао да сваки корпус мора извести неку акцију, али да није знао када ће почети акција Петог корпуса, ни како јој је био назив.

Хаџихасановић је потврдио да му је командант Генералштаба Расим Делић рекао да се Дудаковићу, уколико затражи, одобри помоћ, што је он и учинио.

- Организовао сам помоћ у људству, па су се Петом корпусу прикључили "Црни лабудови", војна полиција, Гардијска бригада - рекао је Хаџихасановић.

Он је испричао да је Генералштаб од Петог корпуса добијао извјештаје о изведеним операцијама, наводећи ванредни извјештај од 15. септембра 1995. године у којем је наведено да је "након пробоја агресорских линија има доста ликвидираних и заробљених четничких војника", те да командант Корпуса тражи да се МУП више ангажује на контроли нових територија ради спречавања пљачки и имовине, као и неконтролисаног понашања војника и цивила.

Хаџихасановић је рекао да је Дудаковић морао тражити одобрење, односно добити наређење за извођење активности према Војсци Републике Српске.

Свједок је објаснио да су наређења, осим усмено и у писаној форми, издавана и системом везе, након чега се накнадно морала послати писана наредба јер би се у супротном сматрало да то наређење није ни издато.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Дудаковића и још 15 лица за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост и ратни злочин над цивилима на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Осим Дудаковића, оптужени су Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Кожењић, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.

Оптужница их терети за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила, углавном старије животне доби, као и војника који су се предали или били заробљени и тако онеспособљени за борбу.

Тијела једног броја жртава пронађена су након рата и ексхумирана из више појединачних и масовних гробница, а за некима од убијених још се трага.

Дио оптужнице за Дудаковића односи се на ратне злочине почињене над жртвама бошњачке националности, припадницима и присталицама Народне одбране Аутономне Покрајине Западна Босна, за вријеме сукоба у Цазинској крајини, на подручју општина Бихаћ и Цазин.

Оптужницом је био обухваћен и Але Хоџић, али је његов предмет раздвојен, након што је Суд добио налаз тимског вјештачења и он ће бити посебно довршен када се за то стекну услови.

Наставак суђења заказан је за 30. март.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=371541