Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Преминуо је Веселин Ђуретић историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ, сенатор Републике Српске, члан Научног већа Иститута.

ИСТОРИЧАР, члан Сената Републике Српске др Веселин Ђуретић (87) придружио се минуле седмице српском „Бесмртном пуку“. Оном небеском, за који се цео живот залагао да буде овоземаљски, онај у коме би „сви Срби били уједињени, и четници и партизани, у ком би нестале све неслоге подметнуте са стране“.

Разарање српства у 20. веку, како је и наслов једног његовог дела овенчаног наградом Српске књижевне задруге, по свему је окосница његовог научног рада. И више од тога - разарало је, чини се, и његову душу, која, како је говорио, није живела од српства, већ за српство. Зато није штедео себе да у свом богатом истраживачком раду докаже да су Срби током прошлог века, а нарочито у Другом светском рату, „били растргнути на десет страна“, али чак и тако идеолошки разједињени, сви увек на страни правде и борбе за слободу.

Због таквог става има оних који га сматрају зачетником „академског историјског ревизионизма“ у вези са догађајима из Другог светског рата. Објавио је, 1985. године, двотомно дело „Савезници и југословенска ратна драма“, у којем је, први, јавно „четнике“ назвао другим антифашистичким покретом.

Затим, у делу „Велика превара Другог светског рата“ Ђуретић наводи да је Тито имао задатак да Хрвате, који су били уз нацисте, преведе на страну победника. Ђуретић наводи и да је ЈБ Тито у време Другог светског рата имао неколико тајних сусрета са Павелићем. О чему се и данас у режимској историографији ћути.

Залагао се за рехабилитацију генерала Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске (у отаџбини), истицао да су све српске ратне позиције биле објективно антифашистичке, као и да сви предводници српског отпора заслужују споменике захвалности. Дело није добро примљено међу тадашњим историчарима, како је наведено, због националне нетрпељивости и шовинизма. Због те књиге је искључен из Савеза комуниста Југославије, прећено му је ликвидацијом, шиканирана је његова породица, али је та књига овековечена наградом "Слободан Јовановић".

Његова супруга Милка Ђуретић каже да се др Ђуретић залагао да се уједине сви Срби, и четници и партизани, у „Бесмртном пуку“, да нестану неслоге подметнуте са стране. Подсетила је да је Војвода Момчило Ђујић својевремено, током посете Америци, рекао да верује да ће Ђуретић објединити све Србе.

О драматичним догађајима у Југославији крајем осамдесетих и деведесетих година прошлог века држао је предавања на више универзитета, како на Западу, тако и на Истоку.

Препричава се догађај са гостовања у Аустралији и Немачкој, када је др Ђуретић одлучио да целокупан приход од продаје својих књига, у срединама у којима је држао предавања, намени за рањенике Републике Српске и Републике Српске Крајине. Када би му рекли да, ипак, нешто узме за себе, одговaрао би: „Слушајте, не живим ја од српства, него за српство“.

После егзодуса Срба из Хрватске, обраћао се многим светским лидерима са написима који су били својеврсни елаборати о српском питању и југословенском проблему.

Веселин Ђуретић је рођен 17. маја 1933. године у Мојановићима у Зети, код Подгорице. Био је сарадник Балканолошког института САНУ, један од оснивача Академије наука и уметности Републике Српске (АНУРС), а Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана САНУ.

Током деведесетих година прошлог века био је близак Српској радикалној странци, а од последње деценије минулог века ангажовао се у раду Одбора за истину о др Радовану Караџићу.

Искрено се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе. Почетком 2001. радио је у Одбору за одбрану једнаких права држављана Црне Горе, а 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.

Носилац је многобројних одликовања, међу њима и Ордена Немањића првог реда, Ордена Светог Саве првог реда, Сретењског ордена трећег степена, Ордена Његоша првог реда, Медаље милосрђа...

ВЕСЕЛИН Ђуретић је преминуо 18. фебруара у Клиничко-болничком центру Бежанијска коса у Београду. Сахрана је у уторак, 25. фебруара, на Новом бежанијском гробљу у 12.45. Опело почиње у 11.45.



По изворима, Агенција, СРНА, Вечерњих новости: Институт за истраживање српских страдања у 20. веку / ам