| Делимустафић: Нико ми никада није рекао за дешавања у Великом парку |
|
|
| Четвртак, 13 фебруар 2020 | |
|
13.02.2020 | Глас Српске | Срна
САРАЈЕВО - На суђењу команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, тадашњи министар унутрашњих послова Алија Делимустафић изјавио је да му нико никада није рекао за дешавања у Великом парку, нити је добио неку забиљешку или писани документ о томе. "Нисам био обавијештен и не знам да ли сам и требао бити, јер је 90 одсто послова припадало војној безбједности на чијем челу је био Керим Лучаревић. Ја сам више био политичка личност везана за Предсједништво", рекао је Делимустафић. Овај свједок Тужилаштва рекао је да је тек 2000. године читао у неким стенограмима у Београду да су се српски војници предали Територијалној одбрани и да су прешли у ТО.
Делимустафић је навео да је министар био до јуна или јула 1992. године, да му је замјеник био Витомир Жепинић и да је имао осам или девет помоћника, који су самостално доносили одлуке.
Свједок је рекао да је у саставу МУП-а била и Служба државне безбједности (СДБ), на чијем челу су били Брано Квесић и Асим Даутбашић. "Даутбашић је био смјештен на више локација, па и у Дому полиције, гдје је била Специјална јединица под командом Драгана Викића. Не знам по чијем наређењу је ту дошао, с њим сам ријетко имао комуникацију. Њега је задужила СДА да контролише све који нису чланови те странке, међу којима смо били ја и Викић", изјавио је Делимустафић. Он је додао да мисли да је први претпостављени Викићу био помоћник министра за полицију, а у то вријеме то је био Јусуф Пушина. У наставку суђења, тужилац Весна Илић је прочитала исказ некадашњег начелника за безбједност Четвртог корпуса Југословенске народне армије (ЈНА) Петра Симовића, који живи у Србији. У исказу Симовић је навео да је одмах био обавијештен о заробљавању осам војника на Добрињи и да је предузео мјере да сазна шта се догађа. Он је додао да је с одређеним људима у Сарајеву имао коректне контакте и да му је Бакир Алиспахић, након неколико дана, телефоном дао имена три до четири лица муслиманске националности, с приједлогом за размјену, а да је послије добио још неколико имена.
Симовић је навео да се распитивао и сазнао да лица са спискова више нису међу живима, те да је било неких који су убијени у Фочи.
Он је навео да је Алиспахића, који је у то вријеме био начелник Центра служби безбједности у Сарајеву, сматрао професионалцем и да мисли да није наредио убиства. Осим Викића, у предмету "Велики парк", за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву оптужени су бивши помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић, који се прије промјене имена звао Сенаид Чавчић. Оптуженима је стављено на терет да су били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња. Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени. Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени дјелимични посмртни остаци двојице убијених, док се за осталим посмртним остацима још трага. Наредно рочиште заказано је за 20. фебруар. https://www.glassrpske.com/cir/novosti/vijesti_dana/delimustafic-niko-mi-nikada-nije-rekao-za-desavanja-u-velikom-parku/305703 |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
