Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На суђењу за злочине почињене над српским цивилним становништвом на подручју Коњица у предмету "Есад Рамић и остали" свједок Тужилаштва БиХ Зора Куљанин рекла је да је у мјесту Брадина видјела пет лешева на путу према својој кући.

Она је испричала да је 25. маја 1992. године била у кући са својом деветомјесечном бебом, јетрвом и свекрвом када је почела пуцњава, да су се потом склонили "у кућу која је имала плочу" и да су успут са собом повели једног од рањених мјештана.

Из те куће су се, према њеним ријечима, склонили у неку пећину, гдје су провели ноћ, преноси Бирн.

"Јетрва и ја смо ујутру кренуле да видимо шта је с нашом кућом. На путу до наше куће смо нашле пет лешева - Тодора и Јована Жужу, Мирка Мркајевића, те Горана и Зорана Куљанина. Горан је изгорио, остали су били покривени чаршафима, откривала сам их да им видим главе", навела је свједок.

По остатак породице, како је рекла, вратила се другим путем да би избјегли лешеве, али су наишли на тијело Марка Ђорића, док је видјела да је багер у близини цркве копао раку у коју су стављена тијела осталих убијених.

У кући је, како је навела, остала до 12. јула 1992. године, када је војска становништво одвела у школу у Брадини, гдје су је те ноћи испитивали о неким људима који су се крили, а за које је појаснила да није знала гдје се налазе.

Из школске учионице је, наставила је Куљанинова, поново изведена сутрадан на испитивање и тада јој нису дозволили да са собом поведе бебу, као што је био случај претходне ноћи.

"Питали су ме опет за неке људе и оптужили да сам некима од њих носила ручак. Сједила сам на столици и један од њих ме стакленом флашом од два литра ударио по нози, други ми је ударио шамар. Ударена сам дршком од пиштоља у главу", рекла је сведок.

Она је навела да су тражили да призна у запријетили да ће јој дијете одвести у Груде, те да ће му име бити Мато.

Према њеним ријечима, свекрва јој је касније испричала да су јој дијете одвели, али да је касније чула да је неки човјек рекао да се врати возило с дјететом према школи.

Свједок је с дјететом из школе пребачена код родбине у Коњиц, а ову општину је напустила крајем јула 1992. године.

Одбрани је Куљанинова рекла да су њен супруг и дјевер имали оружје, али да не зна од кога су га добили и да су ишли на стражу.

Иако је на почетку свједочења рекла да 25. маја 1992. њен супруг и дјевер нису били с њима у кући, већ на стражи, послије је на упит Тужилаштва одговорила како јој супруг тог датума није био на стражи јер је био заробљен и разоружан, а одбрана је предочила исказ да је био на линији одбране Брадине.

"Можда сам се збунила. Он је био на стражи док није био заробљен први пут. Одузели су му оружје и пустили га. Био је у шуми, други пут је заробљен 12. јула 1992. године", рекла је свједок и додала да супруга није видјела од 25. маја 1992. па све до наредне године, када је сазнала да је био у "Мусали" у Коњицу.

За злочине над српским цивилним становништвом на подручју Коњица почињене у периоду од маја 1992. до маја 1993. године, оптужени су Есад Рамић, Омер Борић, Шефик Никшић, Аднан Аликадић, Митко Пиркић, Реџо Балић, Хамед Лукомирак, Сафаудин Ћосић, Мухамед Цакић, Исмет Хебибовић, Енес Јахић, Сенадин Ћибо и Жељко Шимуновић.

На терет им је стављено да су починили прогон убиствима, силовањем, затварањем, мучењима и другим нечовјечним дјелима.

Према оптужници, они су били на командним функцијама и припадници Општинског штаба Територијалне одбране у Коњицу, Диверзантско-извиђачког одреда "Акрепи", полиције и стражари у логору "Челебићи".

Суђење ће бити настављено 26. фебруара.


 
 http://89.111.245.19/novosti/759994/svjedok-zora-kuljanin-vidjela-leseve-na-putu-prema-kuci.htm