Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Орашје: Свједочење о идентификацији посмртних остатака убијених Срба Штампај Пошаљи
Среда, 05 фебруар 2020
05/02/2020 | РТРС | Извор: СРНА

На суђењу десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, патолог Љубомир Цуркић рекао је данас да је 24. јуна 1994. године у Брчком обавио идентификацију осам лица чији су скелетни остатаци пренесени из Бањалуке.

- Мој задатак је био да прегледам остатке достављених скелета и да их покажем родбини, која их је препознавала по остацима одјеће. У то вријеме, идентификација је тако вршена - објаснио је Цуркић, који је судски вјештак медицинске струке.

Свједок је рекао да су супруга и син утврдили идентитет Митра Гаврића из Букове Греде, на основу зубног статуса, а да је на исти начин Ружа Стојановић идентификовала супруга Чеду.

Цуркић је навео да је скелет лица од око 30 година, код којеге је много дијелова тијела било угљенисано усљед дјеловања топлоте, а зубна вилица нагорјела, задржано у мртвачници ради идентификације. Он је додао да нема података на основу којих би могао говорити о периоду спаљивања настрадалог.

На основу зубног статуса идентификован је и Милан Гаврић који је, према Цуркићевом налазу, на лобањи и на сљепоочницама имао рупасте отворе настале дејством пројектила.

Патолог је навео да је било немогуће идентификовати два лица чији су скелетни остаци били међусобно измијешани.

Према његовим ријечима, није идентификован ни осми, једини комплетни леш који је ексхумиран у војничкој униформи.

Одговарајући на питање одбране, Цуркић је рекао да су лешеви размијењени 22. јуна 1994. у Бањалуци, али да не зна одакле су довезени.

Адвокат Владо Адамовић, који брани првооптуженог Ђуру Матузовића, предочио је Суду акт у којем је наведено да је 20. маја 1994. године његово брањеник наредио ископавање посмртних остатака у Буковој Греди.

Други свједок Тужилаштва БиХ, свештеник Српске православне цркве Јово Михајловић изјавио је да је из црквених књига и љетописа сазнао да је 1992. године у Орашју живјело око 400 српских домаћинстава.

Свештеник Михајловић рекао је да су вјерску службу обављали у храму Светог великомученика Ђорђа који је изграђен и освештан у новембру 1991. године, а порушен у љето наредне године.

Он је изјавио да не зна како је храм порушен, те додао да данас и оно мало Срба у Орашју, све више напушта тај град.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Наставак суђења заказан је за 12. фебруар.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=368883


 



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >