| Ратна писма др Радована Караџића |
|
|
| Понедељак, 13 април 2009 | |||||
Страна 2 од 3 У збирци писама која нам је стављена на располагање налазила су се и три истоветна непотписана писма упућена Антони Лејку, саветнику за националну безбедност, Билу Клинтону, Председнику Сједињених Америчких Држава, и Ворену Кристоферу, државном секретару Сједињених Америчких Држава, а потом и писмо Јулију Вороцову. Њих је очигледно требало да потпише неко од представника наших сународника у Сједињеним Америчким Државама, али нам није познато да ли је то учињено и да су она уопште послата. Упркос томе ми их објављујемо, пошто је врло вероватно да је у њиховом писању или бар редиговању учествовао и др Радован Караџић. Уз то она садрже аргументе у прилог српској ствари које је руководство Републике Српске често користило у разговорима и преписци с представницима тзв. међународне заједнице. Ова збирка садржавала је и 12 писама из 1996. године и 5 недатираних писама за које смо, на основу расположивих података, закључили да су такође написана и упућена 1996. године. Иако су ова писма написана по окончању рата децембра 1995. године, решили смо да и њих објавимо. За то је било више ваљаних разлога. У тим писмима помињу се и разматрају многа питања која су постављена током рата, а остала су нерешена и после рата. Било је наравно и протоколарних писама, али и она сведоче о једној кобној ратној последици - присилном и срамном потискивању са државног положаја и јавне политичке сцене ратног Председника Републике Српске. Два писма која објављујемо потекла су из Караџићевог кабинета, али их он сам није потписао него његов саветник, односно шеф кабинета. Приликом уређивања искључиво смо се руководили уобичајним хронолошким редом. Иако је било могуће да се писма сложе и по листи лица којима су упућивана, тако да у једном одељку буду сва писма која су, примерице, упућена Бутросу Галију или Билу Клинтону, брзо смо схватили да је овој врсти збирке докумената много примеренији хронолошки ред. Јер, уколико се тај ред следи много лакше се запажа историјски ток збивања у том кобном и преломном времену. Мањи број писама у овој збирци био је без датума. На основу њихове садржине и околности које се и њима помињу успели смо да утврдимо које су године написана и упућена, а најчешће и којег месеца у датој години. Ова писма објављујемо у посебном одељку на крају сваке једногодишње збирке писама. За разлику од прве књиге посвећене ратним наредбама, само изузетно значајна ратна писма пропраћена су краћим освртом издавача. За овако оскудна објашњена објављених писама има више разлога. Приликом прегледа збирке својих ратних наредаба др Радован Караџић је вероватно имао довољно времена на располагању, па је уз скоро сваку наредбу приложио своје предлоге и напомене, који су нас обавезивали да и ми дамо опсежније објашњење. Изгледа да је приликом прегледа својих ратних писама др Радован Караџић био у временској стисци и знатно неповољнијим околностима, па је само уз осам писама приложио своје напомене. Уз то су нас веома дуге припреме писама за штампу и изузетно високи трошкови самог штампања присилили да приложимо веома ретка и оскудна објашњења, понекад у само једној реченици. То смо, међутим, чинили и у нади да ћемо, ако Бог да, последњем тому Караџићевих сабраних политичких дела моћи да приложимо краћу студију о његовим политичким радовима и историјској улози коју је одиграо у једном, за српски народ преломном и погибељном добу. У овом двојезичном издању сва писма су упоредно објављена на енглеском и српском језику или обрнуто, тако што смо најпре објавили текст писма, који смо сматрали оргиналним, а потом његов превод на српски или енглески. Овај редослед је било лако следити у случају писама која су била написана само на једном од ових двају језика - далеко највећи број само на енглеском, а мањи број само на српском језику. Мале недоумице су се, међутим, појавиле у случају оних писама која су била написана, а најчешће и потписана, и на српском и на енглеском језику. У таквим случајевима пошли смо од претпоставке да је текст на српском нацрт писма, дакле, изворник, а текст на енглеском превод. Пажљивим поређењем ова два текста уверили смо се, међутим, да су у преводу на енглески понекад појављују и мања одступања од изворника на српском, а у једном случају изостављена је и цела реченица. Како је др Радован Караџић прилично добро знао енглески, претпостављамо да је он најчешће читао и одобравао превод са српског на енглески, а повремено чинио и мање редакцијске измене. Због тога смо одлучили да текст на енглеском увек објављујемо на првом месту, а тек потом текст на српском језику чак и кад се на основу стила и језика могло закључити да је текст изворно писан на српском језику. То је нарочито уочљиво у случају писама на ијекавском изговору у којима су скраћенице за међународне организације понекад биле дословна конверзија латинице у ћирилицу, уз руком додате ортографије на енглеском страних личних имена. Иначе Караџићево прилично добро знање енглеског језика потврђује, поред осталог, и неколико писама на енглеском језику исписаних његовом руком, чије факсимиле ради илустрације такође објављујемо. |
|||||
| Следећи > |
|---|
