Институт за истраживање српских страдања у XX веку

    После ратних наредаба, које смо објавили у првом тому сабраних дела др Радована Караџића, следеће томове (2-5) посвећујемо ратним писмима. До њих, баш као и до раније објављених ратних наредаба, дошли смо захваљујући предусретљивости самог др Радована Караџића и његове породице. Оригинали ових писама још увек се налазе у ратној председничкој архиви која је похрањена негде у Републици Српској. На основу тих оригинала сачињене су копије које је лично прегледао њихов аутор и потписник. То закључујемо на основу осам руком написаних предлога и упутстава, које је уз поједина нарочито важна писма сачинио др Радован Караџић, а била су упућена будућем издавачу и уреднику web sitе-a.

    

     Овакав начин прибављања ратних писама нужно је довео до појединих, за сада неотклоњивих недостатака у овом издавачком подухвату. Најпре, скоро је извесно да нам нису дошла у руке сва ратна писма др Радована Караџића него сама она која су била упућена страним државницима, дипломатама, војним командантима и званичницима Уједињених нација и њихових агенција. Располагали смо и са неколико писама упућених домаћим званичницима на тлу бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, али претпостављамо да је таквих писама било знатно више. Чак смо скоро сигурни да нам нису стављена на располагање ни сва писма упућена страним званичницима. На то нас упућује чињеница да писма која су нам дошла у руке нису била у потпуности сложена по хронолошком реду, што наводи на претпоставку да су копирана у великој брзини. Претпостављамо да је неко од Караџићевог поверења, који сигурно није био архивар, прегледао целокупну ратну председничку архиву и том приликом, без поновног прегледа и провере, издвајао и копирао писма упућена страним званичницима. Врло је вероватно да су му том приликом промакла нека писма, нарочито она која су изворно била написана на српском језику. Др Радован Караџић је, додуше, прегледао целу збирку писама, али тешко да је могао да запази да је неко писмо изостављено, поготово ако је било мање важно или упућено неком лицу коме је, иначе чешће писао. А и да је то запазио, тешко да је ишта могао да учини, пошто се у том часу сигурно није налазио на месту на којем је била похрањена његова ратна архива или један њен део.
   
    Коначно, скоро смо сигурни да се током рата др Радован Караџић већем броју домаћих лица обраћао руком исписаним порукама. Једно од њих је и прослављени српски војсковођа Ратко Младић који је од др Радована Караџића примио један број руком исписаних порука које се налазе у, нама за сада недоступној, архиви Генералштаба Војске Републике Српске. Таква и слична писма радо бисмо објавили да су нам била доступна.
   
    Други велики недостатак овога издавачког подухвата јесте чињеница да овом приликом објављујемо само ратна писма а не и целу ратну кореспонденцију др Радована Караџића, тј. само писма која је он упућивао другима, а не и писма која су други упућивали њему. Кључан разлог који је довео до овог великог недостатка јесте чињеница да је у збирци копија, која нам је стављена на располагање, било само 24 писма која су била повод за одговоре др Радована Караџића. Међу њима било је чак 16 писама које је упутио Јасуши Акаши, специјални представник Генералног секретара Уједињених нација, и по једно које су упутили Бартран д'Лапресел, Џими Картер, лорд Карингтон, Садако Огата, Нора Белоф, Слободанка Груден, Серђо Вијеира де Мело и Анри Жаколин. Није, међутим, било скоро ниједног писма које је представљао одговор на претходно писмо др Радована Караџића. Додуше, нека лица, рецимо амерички Председник Бил Клинтон, највероватније нису одговорила ни на једно Караџићево писмо, али је зато бивши амерички Председник Џими Картер бар једном одговорио, док је Председник Руске Федерације Борис Јелцин по свој прилици у више наврата упућивао поруке др Радовану Караџићу, о чему сведочи напомена у једном од Караџићевих писама Јелцину. Како смо, дакле, располагали са само безначајним бројем узвратних писама др Радовану Караџићу, одлучили смо да у овом издању доступна узвратна писма изоставимо, у нади да ћемо у неким бољим временима бити у стању да објавимо мање-више целу Караџићеву ратну кореспонденцију. Отуда и садашњи наслов ''Ратна писма'', а не ''Ратна коресподенција''.