Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Изетбеговић командовао џихадистима Штампај Пошаљи
Уторак, 28 јануар 2020
28.01.2020 | Ђ. Баровић - Вести

На суђењу за ратне злочине некадашњем команданту Трећег корпуса Армије БиХ Сакибу Махмиљину његова одбрана је уложила више од 200 доказа, укључујући и Дејтонски споразум којима покушава да докаже да током рата овај генерал није имао никакву ефективну контролу над одредом Ел муџахедин.

Махмуљина оптужница терети да није спречио убиства и нечовечна поступања ове војне формације на подручју Возуће и Завидовића од 11. до 29. септембра 1995. године, кад је убијено 52 ратних заробљеника, припадника Војске Републике Српске.

И док његови браниоци тврде да о Махмуљиновој невиности сведоче правила, прописи и наређења Армије БиХ, али и Дејтонски споразум, у коме је дефинисан статус страних држављана на територији новоуспостављене БиХ без обзира на то да ли су били под нечијом ефективном контролом или не, за Џевада Галијашевића, стручњака из области безбедности, али и једног од првих припадника Армије БиХ који је јавно проговорио о злочинима страних плаћеника током рата у Босни, ово је први пут да неки бивши командант Армије БиХ сву кривицу пребацује на ратног председника Председништва БиХ Алију Изетбеговића.

– Одбрана генерала Махмуљина, случајно или не, сву кривицу за ратне злочине низа добровољачких јединица кроз порицање његове одговорности заправо директно пребацује Алији Изетбеговићу, ратном председнику БиХ. То није учинио чак ни Расим Делић у Хагу, који се тамо бранио ћутањем, а сви су одлично знали да примењује ту стратегију управо да би заштитио Изетбеговића. Додуше, Махмуљин од таквог индиректног признања ипак неће имати никакве користи зато што је јасна командна одговорност која заиста креће од Алије, недвосмислено утврђена и пресуђена у Хашком трибуналу, и то управо у процесу против ратног команданта Армије БиХ Расима Делића – оцењује Галијашевић.

Према његовим речима, и други судски процеси су недвосмислено утврдили јасан командни ланац који је повезивао врх армије и одреда Ел муџахедин, али и многих других добровољачких јединица.

– О тој јасној повезаности говоре и хашке пресуде начелнику Генералштаба Изетбеговићеве Армије РБиХ и Седме муслиманске бригаде из Зенице Енверу Хаџихасановићу и Амиру Кубури. Генерал Махмуљин покушава да докаже да је био изван тог ланца командовања што је било немогуће. Управо је он ефективно био задужен за одред Ел муџахедин.

Уосталом, он је тај високи официр Армије БиХ који је због „успеха на Возући“ наградио не само тај одред него и његовог команданта, терористу Абу Малог, а затим и Трећи маневарски батаљон из Какња под командом Елведина Шехагића Динка, као и диверзантски батаљон Сеада Рекића. Они су награђени месец дана после Возуће, кад се већ добро знало о почињеним злочинима, па је питање због чега је награђивао убице, ако за то није био надлежан.

Истовремено, требало би му поставити питање и због чега ништа није учинио у расветљавању судбине око 100 ратних заробљеника, који се и даље воде као нестали – истиче Галијашевић.

Он указује да су ратни злочини почињени у Возући у рангу оних који су касније почињени у Сирији, али и много окрутнији.

– У Возући су забележена чак 192 ритуална одсецања глава. Па до те бројке нису дошли чак ни најрадикалније присталице Исламске државе – закључује Галијашевић.

Суђење генералу Махмуљину се наставља 5. фебруара.

Џаферовића на оптуженичку клупу

Џевад Галијашевић подсећа да је у акцији Армије БиХ протерано најмање 22.000 људи, спаљено и срушено до темеља 66 села и засеока, а уништено је и 12 православних цркава и један средњовековни манастир.

– Неће бити да командант јединица на терену о свему томе ништа није знао. Као што неће бити да о свим тим догађајима детаљне информације није имао Шефик Џаферовић, данашњи члан Председништва БиХ, који је током рата био начелника Центра служби безбедности Зеница. Џаферовић ће кад-тад морати да се нађе на оптуженичкој клупи како би одговорио због чега ништа није предузимао иако је знао за злочине одреда Ел муџахедин – изричит је Галијашевић.

Америчка истрага

Галијашевић подсећа да злочине одреда Ел муџахедин први истраживали и утврдили припадници америчких безбедносних служби.

– Након 11. септембра 2001. и доказа да су у тим нападима учествовали и држављани БиХ, амерички оперативци су већ следеће године дошли у Босну и открили директну повезаност дела Одреда с нападима на САД. Подсетићу да се једном од њих, Халид шеик Мухамед и даље суди у Гвантанаму.


https://www.vesti-online.com/izetbegovic-komandovao-dzihadistima/




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >