Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Аутор: Младен Кременовић | петак, 17.01.2020 | Политика

Сарајевски медији наводе да је ирански генерал припремао терористичке нападе и у БиХ, Џаферовић негира да се деведесетих састајао са вођом гарде „Кудс”

Бањалука – После убиства иранског генерала Касема Сулејманија, ког су ликвидирале америчке снаге, појавиле су се информације и дилеме о ангажману озлоглашеног Иранца за време ратних сукоба у БиХ, као и о његовим евентуалним везама са бошњачким политичарима.

Сарајевски медији пренели су делове предлога резолуције која се нашла у америчком Конгресу, у којој су, како су навели, откривени застрашујући детаљи да је Сулејмани припремао терористичке нападе и у БиХ. Упоредо с тим, Радио-телевизија РС преноси писање српских медија да се Сулејмани за време рата сусретао са Шефиком Џаферовићем, који је у то време био надлежан за ресор државне безбедности у Зеници. Актуелни бошњачки члан Председништва БиХ такве је наводе одбацио и за све оптужио – српску тајну службу.

Како је пренео „Дневни аваз”, амерички Конгрес је 9. јануара предложио резолуцију којом се одаје почаст припадницима оружаних снага и обавештајне заједнице САД који су обавили мисију у којој је убијен овај ирански генерал. У резолуцији пише да је Сулејмани припремамо бројне терористичке нападе широм Европе и света, а не само на држављане САД, пише сарајевски лист. Подсећа се на то да је Сулејмани био вођа корпуса Исламске револуционарне гарде „Кудс”, која је окарактерисана као терористичка организација и глобална претња за САД и међународну заједницу.

У документу се констатује да је Сулејмани био архитекта терористичких напада у Ираку, Авганистану и другим местима. Безбедносни експерти у БиХ питају хоће ли заједнички органи у Сарајеву добити податке из САД о томе ко би био у мрежи помагача у БиХ за случај евентуалног терористичког напада.

Истовремено, српски медији су, позивајући се на дипломатске изворе у Сарајеву, објавили како се Шефик Џаферовић за време рата у БиХ, као начелник Центра за безбедност Зенице, сусрео са Сулејманијем који је у Босни организовао војне јединице, преноси Радио-телевизија РС. На том поднебљу деловао је и џихадистички одред „Ел Муџахид”, који безбедносни експерти описују као први Ал Каидин одред у Европи.

Како је наведено, Сулејмани је лично учествовао у рату у БиХ 1993. и 1994, а већ у мају 1992. у такозваној Армији БиХ имао је двадесет специјалаца иранске војске, који су нападали српске положаје. Како преноси РТРС, Иранска национална гарда, захваљујући генералу Солејманију, постала је тако прва инострана паравојна формација која је почетком 1992. доспела у БиХ. Иранска амбасада у БиХ изражава жаљење „због објављивања неоснованих оптужби на рачун генерал-пуковника Сулејманија”.

И Џаферовић одбацује објављене наводе, чију позадину налази у српској обавештајној служби која му се свети јер „представља брану великосрпској идеологији” и јер стално говори истину о протеклом рату у БиХ. „Та идеологија није дигла руке од БиХ и оваквим ударима покушава ућуткати бошњачке политичаре, те ослабити позиције државе БиХ и посебно бошњачког народа”, наводи Џаферовић. Уз Џаферовића је стао и хрватски члан председништва Жељко Комшић, који за федералне медије каже да је реч о „српској пропаганди”, а колегу описује као „честитог човека”.

С друге стране, експерт за безбедност Џевад Галијашевић, бањалучким медијима каже да је Солејмани први пут у БиХ дошао 1992. и да је највише времена проводио 1993. и годину касније у Зеници, „када је тамо командовао Џаферовић”, те да је тада договарана допрема оружја из Ирана преко Хрватске за муслиманску војску.

И Галијашевић уверава јавност како се Џаферовић сусретао са Сулејманијем, иако је знао да је „улога иранског команданта била да обучава муџахедине”. Такође каже да се поука о томе колико је Сулејмани прешао меру може видети по акцији америчких снага у склопу ИФОР-а 1996. у Погорелици, кампу који је, како наводи, организовао Центар службе безбедности Зеница. „Ту су ухапшени њихови полицајци, инспектори и два иранска инструктора”, истиче. За бањалучки портал „Инсајдер” Галијашевић тврди да је обавештајна служба Ирана и данас једна од најприсутнијих и најснажнијих страних служби које делују у БиХ, са више обавештајних пунктова.

Из РТРС подсећају да је Сулејмани и новинару загребачког „Вечерњег листа” Хасану Диабу раније потврдио да је за време рата боравио у БиХ. Сулејмани је тада на питање да ли је био у БиХ рекао: „Наравно да јесам, али давно, 1993. и 1994. године. Где год муслиманима треба помоћ, ту сам и ја.” На растанку, Сулејманијев поздрав био је: „Молите се да умрем као мученик, то је моја највећа жеља.”


http://www.politika.rs/scc/clanak/446047/Misteriozna-uloga-Solejmanija-u-ratu-u-BiH