Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 15. ЈАНУАРА /СРНА/ - У наставку суђења десеторици припадника ХВО-а за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Милорад Митровић изјавио је да је у логору у Доњој Махали вјешан за кошаркашки кош и страшно претучен јер се пријавио да преко Црвеног крста иде у размјену.

"Полицајци су ме тукли два часа, вјешали наопачке за кош, а полицајац Бакир ми је ножићем сјекао десно уво које ми се касније инфицирало и морао сам га оперисати. Онда су ме убацили међу ратне заробљенике гдје су нас Загрепчани, који су ту упадали кад су хтјели, наставили тући. Тада сам добио батине које нисам добио за годину дана колико сам провео у логору. Ујутро сам морао ићи копати ровове", свједочио је Митровић.

Овај седамдесетосмогодишњак испричао је у Суду БиХ да су га крајем августа 1992. из стана у Орашју одвела четири војна полицајца у Средњошколски центар у којем је у фискултурној сали затекао тридесетак затворених Срба.

Митровић је навео да су свакодневно одвођени на копање траншеја у Марићима, Оштрој Луци и Орашју, гдје су их полицајци који су их одводили чували да не побјегну.

Након четири мјесеца проведених у Орашју, свједок је рекао да су сви заробљени Срби пребачени у фискултурну салу основне школе у Доњој Махали, поред које се налазила просторија у којој је било затворено десетак српских ратних заробљеника који су ухваћени на линији.

"Они су највише добијали батине, чула се цика, вриска. То нису толико радили домаћи, колико Загрепчани. Најгоре би било кад би они упали", изјавио је свједок.

Митровић је рекао да је једне ноћи доведено 300 Срба из Хрватске, међу којима је било и четири-пет жена.

Испричао је да је у логору радио у кухињи гдје је заробљеницима издавао храну, а чему је, по наређењу најопаснијег полицајца Даме, претходило међусобно шамарање.

"Сваки дан су се морали међусобно шамарати. Шамарао је и Дама, а једном приликом је Вукашину из Букове Греде ланцем избио око", посвједочио је Митровић.

Он је потврдио да му је у кухињи до распуштања логора помагала млада жена Милка коју су након заробљавања одвојили од супруга. Она му је, каже, говорила да су је изводили из сале и силовали у њиховим просторијама.

Митровић је свједочио о убиству Жарка Ристанића којег су полицајци тукли у купатилу.

"Носио сам му воду, био је везан и лежао је на поду. Ударали су га док га нису докрајчили. Перо Винцетић ми је наредио да га ставим у врећу, свежем и однесем. Сахрањен је у Буковој Греди. А само због Мањаче тукли су Ранка Стојнића, који се, након што је одведен једне ноћи, више није вратио", испричао је свједок.

Митровић је рекао да није упознао ниједног полицајца јер је био изолован од свих. Додао је да он током годину дана заробљеништва није био малтретиран, што је "надокнађено" након његове пријаве Црвеном крсту за размјену.

Током индиректног испитивања бранилаца оптужених, свједок је рекао да је Илија Винцетић, који је био главни у команди ХВО-а, чуо да су затвореници злостављани и да је у више наврата рекао брату Пери да то не смију радити, што овај није слушао.

Након што му је предочена изјава коју је 19. јула 2013. године дао у Полицијској станици Брчко у којој нигдје није поменуо да је након заробљавања одведен у Средњошколски центар у Орашју, него у Доњу Махалу, Митровић се присјетио да је тачно оно што је наведено у записнику.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Наставак суђења заказан је за 5. фебруар.


 
http://89.111.245.19/novosti/754122/svjedok-pretucen-jer-se-prijavio-crvenom-krstu-za-razmjenu.htm