| Сребреница, јул 1995 - У тргагању за истином |
|
|
| Петак, 10 април 2009 | ||||||
Страна 3 од 4 Срби су осетљиви на туђу, па и очигледну пропаганду и потпадају под њен утицај. Звучи парадоксално, али значај књиге је, изгледа, пре у томе "да тргне" Србе и ослободи их од комплекса наметнутих туђим полуистинитим тврдњама. него што би допри-нела измени опште слике о Србима. Иначе. мора се истаћи да је књига писана језиком максималне објективности и толеранције, као да потиче од човека са стране. У будућности ће оно што се догађало са Србима у последњој деценији прошлог века и миленијума привлачити велику пажњу, не због ратовања на терену, него због оног спреманог и вођеног по кабинетима. Како се постигло толико једномислије у осуди и сатирању читавог једног народа без стварног повода са његове стране. Сгворен је неухватљиви појам међународне заједнице. који само у овом случају беспрекорно фунционише, док у свим друтим приликамау њеном функционисању настају пукотине. На самом крају открива се циљ књиге: "Хашки трибунал се не руководи ни правом ни правдом. Он се руководи интересима својих финансијера и одговорних за вишегодишње злочине над Србима на просторима бивше Југославије. То је. не прикривајући интересе своје државе и намену Трибунала, рекао и Ричард Холбрук у изјави за Би Би Си: „Схватио сам да је Трибунал за ратне злочине врло драгоцено оруђе. Употребили смо га да би искључили два најтраженија ратна злочинца у Европи из Дејтонског процеса и употребили смо га да оправдамо све што је уследило." Последњи пасус предочава смисао догађаја о Сребреници: "За злочине и убиство 3.262 лица српске националности осуђен је један муслиман, командант 28. дивизије и главни организатор свих похода против Срба, Насер Орић на две године. Казну, и више од казне, одлежао је још током суђења."
Уредништво
|
||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
