| Чајић: Артиљеријска муниција кориштена по наредби команданта |
|
|
| Уторак, 17 децембар 2019 | |
|
17/12/2019 | РТРС | Извор: СРНА
Свједок Тужилаштва БиХ Един Чајић рекао је данас у Суду БиХ да је из командног мјеста Четвртог корпуса такозване Армије БиХ на Звекуши у близини Коњица, по наредби команданта корпуса Рамиза Дрековића привремено пребачен на истурено командно мјесто на Бјелимићима, гдје је као стручно лице артиљерије помагао тадашњем команданту Хамиду Селимовићу. Током суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, Чајић је навео да је на подручје Бјелимића дошао између 9. и 12. јуна 1995. године, а да се командно мјесто налазило у селу Оџаци. Чајић је потврдио је да је на подручју Бјелимића било артиљеријско оружје, додајући да се данас само сјећа хаубица од 122 и 105 милиметара.
- Домет хаубице 122 милиметара са седам пуњења био је 16-17 километара, док је хаубица 105 милиметара досезала 11 километара. Проблем је био недостатак муниције и њена оригиналност, па се она није могла користити мимо наредбе - рекао је Чајић.
Говорећи о начину коришћења артиљерије, Чајић је навео да се веза између команде и хаубица одвијала посредством индукционих телефона. - Командант истуреног командног мјеста добијао је наређења за дејствовање артиљерије од команданта корпуса или лица које он овласти, а овај их је преко стручног лица просљеђивао артиљерији. Циљ је зависио од обавјештајних података које смо имали и дејствовало се у складу са ситуацијом. Употребу оружја обично је тражио неко са прве линије - испричао је Чајић. Свједок је рекао да је током скоро мјесец и по дана проведених на том подручју, линија раздвајања ишла од кањона Неретве до јужних падина Трескавице, додајући да је неки рејон имао више циљева. - Када је артиљерија дјеловала извјештај о извршеном задатку се, због специфичне ситуације, подносио телефоном. Ту нема неких докумената - изјавио је Чајић. Свједок је рекао да током његовог боравка на Бјелимићима није било дејстава и да се не сјећа да ли су упућивани неки извјештаји према истуреном командном мјесту или команди корпуса. Чајић је рекао и да су знали да је у ширем рејону Калиновика било смјештено више војних формација Војске Републике Српске, те да у планским документима никада није видио да су мете били цивилни циљеви. Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима. У оптужници је наведено да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката. Наставак суђења заказан је за 14. јануар. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=362566 |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
