Институт за истраживање српских страдања у XX веку

11/12/2019 |  РТРС | Извор: СРНА

У наставку суђења десеторици припадника ХВО за злочине над Србима у Орашју 1992. године, заштићена свједокиња Тужилаштва БиХ "С-2" изјавила је данас да су је у логору у Доњој Махали силовали Мате Живковић Ракијица, Мате Баотић Чикин и Дамир звани Дама.

- Стално су ме одводили, неко од њих дође ноћу, удари ме ногом у ногу и каже: "Дижи се!". Ракијица ме сваку ноћ водио у неку оставу и силовао. А једном ме је силовао и у ходнику иако сам била болесна - рекла је свједокиња.

Она је потврдила да је свакодневно виђала Ракијицу, за којег је рекла да је био нижи, мало храпавог лица и носио бијели опасач.

Говорећи о мукама и страхотама које је преживјела, она је посебно истакла понижење које је доживјела када ју је Дама силовао на клупи.

- Била је ноћ и полицајци су гледали кроз стакло како ме Дама силује. Нисам видјела ко је гледао, али сам чула како се смију. Осјећала сам се грозно, понижено - испричала је жртва.

Она каже да је о страхотама које је преживљавала у то вријеме једино испричала човјеку који је, као некадашњи фудбалски судија у некадашњем Босанском Броду, добио надимак Јазија, а са којим је преко дана радила у кухињи.

- Јазија је виђао како ме одводе и ја сам му испричала да ме силију. Питао ме како могу то да издржим, да не спавам ни дању, ни ноћу - рекла је "С-2".

Своје данашње свједочење, она је почела исказом да су 23. септембра 1992. два припадника ХВО њу и супруга одвели на стадион у тадашњем Босанском Броду, гдје је био логор за Србе, под оптужбом да су имали оружје.

Након двије - три седмице пребачени су у Средњошколски центар у том граду, гдје су доведени и српски заробљеници из Новог Града и Свилаја, одакле су сви заједно, њих 200, преко моста пребачени у Славонски Брод.

- Ишли смо пјешке, а ја сам са још једном женом водила полупечену жену из Теслића, која није могла да хода. Она је од болова и исцрпљености пала поред једне цркве, а ми је нисмо смјеле подићи јер су нам војници рекли да се не смијемо задржавати. Ту су је убили - испричала је она.

Сутрадан су их, прича она, скелом преко Саве пребацили у школу у Доњој Махали, гдје су затекли војну полицију ХВО. Рекла је да су сви, мушкарци и жене, били на супротним странама у великој сали и да нису смјели међусобно да комуницирају.

- Поред мене, биле су Мара Шили из Босанског Брода, Роса Мршић из Модриче и ментално обољела Насиха за коју не знам како се презива и одакле је била. Спавале смо на спужви поред врата. Њих полицајци нису толико дирали, Мара је била старија жена, а оне двије су биле болесне. Ниједна од њих данас није жива - испричала је она.

Потврдила да је у објекту гдје су били затворени, била собица коју су звали "тамница", а у којој су војни полицајци тукли и злостављали мушкарце, међу којима је био и "Сретко, веома млад момак из Новог Града".

- Страшно су их тукли, чула се вика, запомагање и јауци. Осим тога, одводили су их на копање ровова одакле су се враћали прљави и рањени. Неки се нису ни вратили - рекла је она.

Она је потврдила да је размијењена 27. децембра 1992. године, након скоро три мјесеца у заточеништву, а да је њен супруг пребачен у други логор.

- С њим нисам имала никакав контакт, а вјероватно је знао шта се са мном дешавало. Он је након десет мјесеци изашао из логора и, нажалост, након свега што смо преживјели, нисмо успјели да превазиђемо неке несугласице и сачувамо наш брак - изјавила је она.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО, те војне и цивилне полиције у Орашју.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Суђење ће бити настављено 18. децембра.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=361731