| За убиство дечака казна од 13 година затвора |
|
|
| Уторак, 10 децембар 2019 | ||
Сарајево – Некадашња припадница муслиманских ратних снага (Армија РБиХ) Албанка Елфета Весели, звана „жена звер” и „жена монструм”, која је на најсвирепији начин ратне 1992. године на подручју Зворника убила дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића, провешће иза решетака 13 година, а не десет, колико јој је за тај монструозни злочин у првостепеном поступку почетком маја године изрекао Суд БиХ.
У оптужници, на основу које је вођен поступак против Веселијеве, наведено је, између осталог, да је она убила малог Слободана тако „што му је, док је он био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем”. Те наводе потврдили су и неки од сведока. Првостепену пресуду, на коју се жалило Тужилаштво БиХ и коју је, не само јавност у Републици Српској и шире, него и струка оценила „срамном” због, пре свега, чињенице да „током поступка ниједна реч из оптужнице није остала недоказана” и да „одбрана оптужене није успела да оспори доказе Тужилаштва БиХ”, поништило је Апелационо веће Суда БиХ, а Веселијева је и правоснажно осуђена на 13 година затвора.
Исто то веће потврдило је првостепену ослобађајућу пресуду Сакибу Халиловићу, команданту Диверзанатског вода Команде здружених јединица Каменица Армије РБиХ, којем је припадала Веселијева. Оптужница је теретила Халиловића да је „посматрао убиство дечака” и да није, као неко коме је Веселијева била подређена, „ништа предузео” да „жена монструм” буде кажњена за злочин почињен над невиним дететом.
Дечак Слободан нашао се међу припадницима Халиловићеве јединице одмах након што се у јулу 1992. године, када је заједно са родитељима и сестром из безбедносних разлога побегао из места у коме су живели, вратио по свог пса Лесија, који је остао пред њиховом кућом. То је на једном од рочишта потврдила и његова сестра Слађана, која је током сведочења навела и то да су након неколико дана чули да је Слободана убила Албанка из Власенице Елфета Весели. Милорад Којић, директор Центра за истраживање ратних злочина и тражење несталих Републике Српске, за „Политику” каже да је исход овог судског поступка заправо „принцип рада правосуђа на нивоу БиХ”, које и кроз пресуде донесене у случају злочина почињених над Србима покушава да у „потпуности индивидуализује тај злочин” и представи га као дело појединца, а никако система или одређених војних и полицијских структура. „Дакле, они желе да злочин сведу на ниво инцидента, што, наравно, није добро, јер ако постоји нешто што се зове судска пракса, онда та пракса не треба да има ни националност, ни име и презиме. Она мора да буде заснована на правној норми и чињеницама. Али очигледно је да у правосудним институцијама на нивоу БиХ не постоји судска пракса једнака за све, већ постоје две, једна која је успостављена само за Србе, а друга само за Бошњаке”, рекао је Којић за наш лист. Он сматра да примена двоструких аршина није пожељна и добра, јер „то ни на који начин не може да допринесе владавини права, једнакости грађана пред законом, као ни помирењу и суживоту на просторима БиХ”. Којић сматра да се овим преиначавањем затворске казне жени која је извршила злочин незапамћених размера над немоћним дететом жели умирити јавност у Републици Српској, а „при том се занемарује чињеница да су Србима у истим тим правосудним институцијама, изрицане, и то за далеко мању кривицу, много дуготрајније казне затвора”. http://www.politika.rs/scc/clanak/443691/Za-ubistvo-decaka-kazna-od-13-godina-zatvora |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
