Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Мркоњић Град arrow Починиоци злочина
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Свједочења о страдању Срба у Чемерном Штампај Пошаљи
Петак, 29 новембар 2019
САРАЈЕВО, 28. НОВЕМБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Неђељко Буњевац рекао је данас у Суду БиХ да су у нападу на село Чемерно 10. јуна 1992. године, убијени његова мајка Миросава, браћа Милан и Ранко и снаха Славојка.

Буњевац је током суђења оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно, свједочио да је 3. јуна 1992. године са мајком, браћом и снахом из села Дебела Међа, у општини Вареш, отишао у Чемерно, гдје је нешто раније дошао отац Аћим са стоком.

"На Чемерно смо отишли јер смо мислили да ћемо бити нападнути. Дебелу Међу су окруживала четири муслиманска села, а тог 3. јуна нестао је мој рођак Перо Буњевац кад се враћао кући из Округлице, о којем се до данас ништа не зна", испричао је Буњевац.
Он је потврдио да је имао аутоматску пушку коју је у Подлуговима купио од непознатог лица, јер је видио да се у селу Орахову копају ровови.

На Чемерну су, каже, били код ујака Милинка Трифковића, који је живио са женом, синовима Бранком и Рајком и кћерком. Испричао је да је углавном старије становништво самоиницијативно чувало ноћне страже у правцу Махмутовића ријеке и Корита.

Током шест дана проведених на Чемерну, Буњевац је изјавио да није видио топове, ни војнике, али да се некад по дану чуло да су испаљене једна-двије гранате у њему непознатом правцу.

Он је потврдио да је 10. јуна био на стражи према Махмутовића ријеци, када је око 5.30 часова изненада запуцало, због чега се сакрио иза стијене.

"Пуцало се, урликало, врискало. Чуло се `Донеси бензин, пали, Алах уекбер`. Гледао сам како су трчали и палили куће. Видио сам да су имали маскирне униформе и радна одијела. Када се утишало, до мене је дошао рођак Бранко са свог стражарског мјеста и рекао да идемо према Округлици гдје је била команда Округличког батаљона, на чијем челу је био Ратко Капетановић", испричао је свједок.

Буњевац је додао да је, када им је речено за напад, на Чемерно отишло око 20 српских војника, те да он зна да су сви погинули.

Он је испричао да је сутрадан отишао у село Чемерно и видио оца Аћима, који му је рекао да је само Бранка Трифковић преживјела.

"Сви моји су убијени, браћа Ранко и Милан чија ми рана на стомаку није личила на рану од метка, мајка Миросава и снаха Славојка, која није имала пола главе. Остале нисам могао да гледам, била ми је мука, као и данас када се тога присјећам", додао је Буњевац.

Он је рекао да су тијела мјештана Чемерна сахрањена у селу у заједничкој гробници, а да су ексхумирани 1999. године и покопани у Војничком гробљу на Сокоцу иако, колико он зна, нико од њих није био војни припадник.

Свједок Неђељко Окиљ је рекао да је у село Чемерно одвезао трактор са приколицом, да би пребацили тијела убијених у Округлицу.

"Ја сам у Округличком батаљону био возач санитета, а за ову прилику трактор нам је дао Раде Горанчић. Одмах на улазу у село, прво сам видио Манојла Ђуку којем су били почупани нокти, те Гојка Ђурђића, Милована и Жарка Малешевића, Радомира Јевића, Недељка Мићића. Били су измасакрирани оштрим предметима и већина је била у ес-ем-бе униформама", испричао је Окиљ.

Свједок је навео да је са још једним човјеком у трактор убацио двије млађе и једну старију женску особу, за које је сазнао да су мајка и кћерке Дамјановић, а да су код куће Трифковића нашли неке Буњевце, баку поломљених костију, те Горана и Милана свезане жицом.

"Поред пута наишли смо на тијело Милинка Трифковића којем смо једва пришли јер га је чувао огроман пас. До излаза из села покупили смо још неколико лешева и све одвезли до полуископане гробнице. Ту су доктор и медицинска сестра правили списак мртвих које смо поредали на ливади изнад гробнице. Одређени број настрадалих је ту сахрањен, а неколико њих одвезено је у Округлицу", испричао је Окиљ.

Он је потврдио да су војници били изрешетани и крвави, те да је видио три запаљене хаубице гурнуте низ стрмину.

Тужилаштво БиХ терети Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим лицима свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.

Суђење ће бити настављено 12. децембра.

 
 http://89.111.245.19/novosti/742191/svjedocenja-o-stradanju-srba-u-selu-cemerno.htm
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >