Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Калиновик/Дрековић arrow Свједочење о повредама ученика након гранатирања Калиновика
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Свједочење о повредама ученика након гранатирања Калиновика Штампај Пошаљи
Уторак, 19 новембар 2019
19/11/2019 | РТРС | Извор: СРНА

У наставку суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, бивши љекар у Дому здравља Станимир Елез рекао је да је Станислави Копривици граната нанијела шест повреда по тијелу и да јој је разнијела дио главе.


Овај свједок Тужилаштва БиХ је свједочио да је 3. јуна 1995. године био на радном мјесту када су мјештани доносили дјецу рањену од гранате, која су тог јутра дошла у школу по дипломе.

- Сва дјеца била су тешко рањена изнад појаса. Прво су донијели Душанку Нишић, а онда Игора Козомару, Јелену Бозало, Давора Матковића, Млађенку Тепавчевић и Станиславу Копривицу, за коју сам одмах видио да неће преживјети - испричао је Елез.

Он је рекао да је са медицинским сестрама настојао да рањеној дјеци што прије санира повреде од гранате, како би их транспортовали до болнице у Фочи.

- Када смо њих збринули, детаљно сам прегледао Станиславино тијело и утврдио да је настрадала од гелера експлозивне направе која је пала у њеној непосредној близини. На себи је имала раздеротине као да су нанесене тупим ножем. Један гелер јој је пробио главу и разнио дио лобање да се видио мозак. Опис повреда унио сам у књигу протокола у којој смо уписивали шта смо радили - свједочио је Елез.

Он је испричао да је неколико дана након овог гранатирања Калиновик постао сабласно мјесто јер је становништво масовно одлазило у Фочу и Миљевину.

Елез је навео да је гранатирање Калиновика почело у мају 1995. године, објаснивши да је тада у мјесту Потоци, од гранате у десни кук тешко рањен дјечак Мирослав Тошовић.

- Кад су га донијели у Дом здравља бојао сам се да неће преживјети, јер је много крварио. Морао је хитно у болницу, а ја сам му ставио доста газе да тампонирам рану, понио инфузију и својим колима одвезао у болницу гдје је оперисан - рекао је Елез.

Свједок је потврдио да се испаљење граната чуло из правца Бјелимића, гдје су се налазили припадници такозване Армије БиХ.

Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници је наведено да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.

Наставак суђења заказан је за 3. децембар.

 
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=358885





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >