Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 31. ОКТОБРА /СРНА/ - У наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, некадашњи начелник одјељења за обавјештајно-безбједносне послове при Министарству одбране у Сарајеву Енвер Мујезиновић рекао је да је тадашњи министар одбране Јерко Доко знао или требало да зна о судбини војника.

Тужилац Весна Илић предочила је свједоку допис који су Штаб Територијалне одбране и Министарство одбране 21. маја 1992. заједно упутили СДА, у којем је наведено да "заробљени војници не желе да се врате у ЈНА, него да хоће да приступе Територијалној одбрани".

Мујезиновић је навео да је тај допис први пут видио током истраге, додајући да није уобичајено да се тако нешто доставља политичкој странци.

Он сматра да је тадашњи министар одбране Јерко Доко, на основу докумената знао или требало да зна о судбини војника, те да су заробљени војници требало да буду приведени надлежном војно-истражном органу, а у то доба то је био батаљон Војне полиције, односно управа Штаба Територијалне одбране.

"Овај документ је технички креиран у Министарству одбране које је имало интенцију да потчини Штаб Теротиријалне одбране. Мислим да је написан у психолошко-пропагандне сврхе да се пољуља морал непријатеља", рекао је Мујезиновић.

Он је објаснио да је, осим Специјалне јединице полиције и њеног командног мјеста, у Дому полиције била смјештена оперативна група Државне безбједности.

"Гдје год су под истим кровом јавна и државна безбједност, јавна безбједност се не пита ништа. Несрећа првооптуженог и другооптуженог јесте што су били под истим кровом с њима, зато они сједе овдје", додао је свједок.

Мујезиновић тврди да је о убиству војника у Великом парку сазнао из службене информације коју је добио тек у октобру 1993. године.

Он је навео да је тек тада сазнао да је у априлу 1992. године нека јединица онеспособила војни транспортер и заробила осам војника, који су одведени у Полицијску станицу Нови Град, а онда у Дом полиције, одакле су изведени и убијени.

Бивши савјетник и помоћник у Министарству одбране Станко Слишковић рекао је да је за дешавања у Великом парку сазнао тек крајем 1992.

"Нисам имао никаква званична сазнања и о томе се није пуно причало. Сазнао сам да се десило неко убиство војника и нисам имао никаквих улазних података и начина да нешто предузмем. Ехо те приче чуо сам на улици и у кафани", изјавио је Слишковић.

Слишковић је рекао да то и није било у његовој надлежности тако да није ни требало да има информацију коју су, како је рекао, надлежни органи одавно требало да "поспреме".

Он је додао да је чуо да су припадници Цивилне заштите требало да раде асанацију терена у Великом парку, али да мисли да то нису могли самостално да ураде.

Тужилаштво му је предочило дијелове исказа из истраге када је рекао да је у јесен 1992. на састанку парламентарне комисије чуо да се расправљало о тим убиствима, као и да је имао непровјерене информације да је Цивилна заштита требало да збрине посмртне остатке неких људи убијених у Великом парку, што је свједок данас оцијенио тачним.

Осим Викића, у предмету "Велики парк", за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву оптужени су бивши помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић, који се прије промјене имена звао Сенаид Чавчић.

Оптуженима је стављено на терет да су били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.

Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени.

Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени дјелимични посмртни остаци двојице убијених, док се за осталим посмртним остацима још трага.

Наставак суђења заказан је за 14. новембар.



http://89.111.245.19/novosti/734639/mujezinovic-doko-je-znao-ili-trebalo-da-zna-o-sudbini-vojnika.htm