Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Мркоњић Град arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Предмет Орашје: Свједок - У рукама сам држала лобању сина Штампај Пошаљи
Среда, 16 октобар 2019
САРАЈЕВО, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Сока Максимовић данас је на суђењу за злочине почињене на подручју Орашја рекла да је чула приче о убиству свог сина у мјесту Букова Греда у мају 1992. године, као и да је, након што су пронађени посмртни остаци, држала његову лобању у рукама.

Максимовићева је навела да је напустила Букову Греду прије 9. маја 1992. године, када је убијен њен син Зоран и други мјештани, а да је за његову судбину сазнала из прича.

"Причали су они који су остали ту, како су узели њих четворицу, све их ударали, одвели у њиве и тамо их побили", рекла је Максимовићева, додавши да су осим Зорана убијени Мићо Гаврић, Драго Цвијановић и Лазо Васиљевић.

Она је испричала да је размјена тијела била 1994. године, те да су њој дали само Зоранову лобању.

"Ја је држала, узела и гледам његову лобању", рекла је Максимовићева, објаснивши да је сина препознала по зубима.

Свједок Даринка Гаврић рекла је да је чула да су 9. маја 1992. године мушкарци који су остали у Буковој Греди, међу којима и њен супруг Андрија, одведени у логор, те истакла да је чула приче како је њен супруг био у тамници гдје је био тучен.

Његове посмртне остатке, како је навела, видјела је након размјене. Уочила је да је био отечен и имао је рану изнад обрве, као и да није имао 40 килограма.

Максимовићева и Гаврићева дале су исказе након што је раније вјештак утврдио да су способне да дођу у Суд БиХ и свједоче, преноси Бирн.

Тужилаштво је на овом рочишту прочитало два исказа свједока Војина Милојевића, за којег је раније утврђено да није способан за свједочење.

Одбрана једног од оптужених успротивила се читању дијела исказа, за који наводи да се не односи на оптужницу. Тужилаштво је одговорило да је битан тај дио јер говори шта су све логораши преживјели док нису дошли у Доњу Махалу.

Милојевић је у исказу датом 2013. рекао да је 1992. године био затворен, између осталог, на подручју Оџака, Брода, те у школи у Доњој Махали. Испричао је да је током заточеништва био тучен, као и да су затвореници били малтретирани, изгладњивани и вођени на копање ровова.

Он је навео да су га у Доњој Махали ударали, између осталих, "Перо Коњ, Дама, Ракијица, Чуљак и Кеми".

У другом исказу из 2015. године свједок је навео да је у Доњу Махалу донесен на носилима због лошег стања у којем је био.

За прогон српског становништва убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама почињеним у Орашју, оптужени су Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а те војне и цивилне полиције у Орашју.

Наставак суђења заказан је за 6. новамбар.
 

 http://89.111.245.19/novosti/730578/svjedok-u-rukama-sam-drzala-lobanju-sina.htm
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >