Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Суђење на злочине у селу Чемерно: Већини убијених пуцано у главу Штампај Пошаљи
Петак, 13 септембар 2019
12/09/2019 | РТРС

У наставку суђења командантима и припадницима Територијалне одбране и полиције тзв. Републике БиХ, због ратног злочина у селу Чемерно, надомак Илијаша, свједок Тужилаштва Секула Гаврић говорио је о масакрираним тијелима Срба, које је видио непосредно након напада, и наредбама нападача о ликвидацији и уништавању села.

Из сусједне Округлице, у небрањено Чемерно стигао је вече уочи свеопштег напада муслиманских територијалаца и полицајаца из Брезе, Какња, Високог...

Пресретнута радио-веза одала је намјере нападача, па је Секула Гаврић и још 10-ак српских војника из раштрканих села надомак Илијаша, кренуло у испомоћ мјештанима и избјеглицама, које су спас на Чемерну потражиле.

Тај тренутак памтиће док је жив. Умјесто из правца Махмутовића ријеке, што је према пресретнутој вези био првобитни план, и гдје је свједок стражарио, нападачи су јуришали из супротног смјера – од Чемернице и Корита.

Са још двојицом сабораца, тражио је спас. А касније, када су у испомоћ стигли српски војници са Нишића, као водич им, вратио се у Чемерно.

И затекао језив призор. Село у пламену! У дворишту домаћинства Драгана Дамјановића 5 тијела. Један до другог једва препознатљиви Гојко Ђурђић, Жарко Малешевић, Нено Мићић – сви крвавих глава. Који метар даље тијела Милована Малешевића и Радомира Јефтића.

- Видио сам изрешетаног Милована Малешевића који је био го до паса, каишем везаних ногу. До њега је био Радомир Јефтић из чије главе је цурило нешто као мозак, а нешто ниже од њих лежали су један до другог Гојко Ђурђић, Жарко Малешевић и Нено Мићић којима је очигледно из непосредне близине пуцано у главу - изјавио је Гаврић.

Искрено свједочење, правно неуког али непоколебљивог, старине, опет су користили искусни адвокати како би "доказивали" недоказиво. Да је небрањено село било “јако“ српско војно упориште. А сви мјештани и избјеглице, жене и старци, или војници или војни кувари. Досљедни свом принципу и наративу, данас уистину без вике на свједока и без незаконитих оптужби.

Но, као да је Гаврић на стратишту умјесто паповке имао метар и док су одјекивали куршуми он премјере вршио, првенствено их је интересовала раздаљина између свједокових орјентира. У тим "премјерима" спаљеног села, перфидно, али неупјешно покушали су адвокати да "убиједе" свједока и како је наредбе о ликвидацији и паљењу слушао са удаљености од чак два или два и по километра. На крају рочишта и то је разјашњено.





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >