| Дамир Крстичевић још измиче правди - 24 године од убиства 81 српског цивила код Јајца |
|
|
| Недеља, 15 септембар 2019 | ||
Јуче је обележена годишњица овог страшног злочина који формално истражују тужилаштва и у Србији и у БиХ али суштински, како сазнајемо, никаквог помака у поступку нема. Од Хрватске рад на овом предмету нико ни не очекује, јер је став ове државе да су оптужнице против њених држављана – политичке. Ово је само један у дугом низу ратних злочина над Србима за које нико никад није одговарао.
„Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије води предмет за злочин који се десио у селу Бравнице код Јајца. Предмет се налази у предистражном поступку. Тужилаштво за ратне злочине у складу са одредбама Законика о кривичном поступку Републике Србије предузима све неопходне радње у циљу поступања по овој кривичној пријави”, рекао је за „Политику” Василије Сератлић, заменик тужиоца за ратне злочине.
Тужилац није прецизирао шта је у вези са овом кривичном пријавом урађено од јануара, када је пријава поднета, наводећи да тужилаштво није у могућности да то открије, јер закон не дозвољава да се у јавност износе детаљи предистражног поступка. Београдски адвокат Душан Братић у јануару је поднео кривичну пријаву против Крстичевића због масакра у току војне операције „Маестрал”, која је трајала од 8. до 17. септембра 1995. године, када је убијено 655 и прогнано око 125.000 српских становника Републике Српске. Месец дана после акције „Олуја” јединице Хрватског већа одбране (ХВО), Армије БиХ и Хрватске војске (ХВ) извеле су војну операцију са циљем заузимања територија општина Доњи Вакуф и Јајце, које су до тада биле под контролом Војске Републике Српске. Дошло је до пробијања одбрамбених линија, па су се цивили окупили у Обровцу где су аутобусом кренули према Доњем Вакуфу и даље, ка Јајцу. Успут, у аутобус су се укрцавале избеглице и у њему је било око 80 путника у тренутку када је око 11 часова стигао у место Бравнице. Тада је 4. гардијска бригада из Сплита, под командом Крстичевића, из заседе и без повода отворила ватру из пешадијског оружја, погодивши најпре возача, због чега је аутобус ударио у насип. Затим су изрешетани и путници, а возило је гађано и „зољом”. Погинула је 81 особа, а међу њима осморо деце. Међу убијенима много је људи са истим презименима, што значи да су читаве породице страдале у том нападу на аутобус. То је трећа пријава због убијања српских цивила у избегличким колонама после акције „Олуја”. Прва се односи на догађај код Двора на Уни 8. августа, а друга на злочин на Петровачкoj цести, дан раније. Милан Кучан, бивши председник Словеније и његови сарадници такође су на списку осумњичених за још један у дугом низу злочина над Србима, које суд у Хагу никад није истраживао. Реч је о више догађаја у којима су убијани цивили, међу којима су жене и деца припадника ЈНА, рањеници, санитетско особље, заробљеници и војници који су 1991. године положили оружје. Убијена су 44 припадника ЈНА, а 184 их је рањено. Иако починиоци ових ратних злочина тренутно нису доступни Србији, наше тужилаштво нема ниједну законску препреку која спречава да се води поступак и прикупљају докази. Како сазнајемо, интензивно се ради на предмету против Кучана, као и у случају познатом као „Петровачке цесте”. У застоју је, изгледа, једино пријава против Крстичевића. „Према мојим сазнањима, донедавно Тужилаштво за ратне злочине, осим што се упознало са наводима и подацима из кривичне пријаве, није предузело ни прикупљање потребних обавештења ради оцене да ли ће спровести истрагу, а камоли да је предузело доказне радње”, тврди адвокат Душан Братић, подносилац више кривичних пријава за неистражене злочине над Србима. Адвокат подсећа да је наше тужилаштво предало БиХ предмет „Насер Орић” који је био спреман за подизање оптужнице у Београду, а резултат тог поступка је познат – Орић је ослобођен. Уступљена је и истрага против припадника специјалне јединице „Алфа” за масакр ратних заробљеника на превоју „Мали Алан” и Хрватска од тада, већ 10 година, води истрагу, иако је у Београду истрага била успешно завршена. – За то време Хрватска је у мају ове године издала потерницу за пилотима за које мисли да су дејствовали управо по том превоју „Мали Алан” и одбацили снаге „Алфе”, спречивши наставак масакра заробљеника. У Словенији је за новембар заказано суђење за наводни ратни злочин капетану Драгомиру Грујовићу из Чачка који је 1991. године, у опсади терориста, одбио да преда војнике и складиште убојних средстава, већ је запретио одмаздом по оближњем Новом Месту, чиме је успео да извуче и средства и војнике, наводи наш саговорник. Доротеа Чарнић http://www.politika.rs/scc/clanak/437830/Damir-Krsticevic-jos-izmice-pravdi |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
