Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 29. АВГУСТА /СРНА/ - У наставку суђења оптуженим у предмету "Џемал Хаџић и други" за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Саво Цвијетић рекао је да је након напада муслиманске војске видио измасакриране цивиле и српске војнике који су били у селу.

"Испред нове куће Драгана Дамјановића видио сам голе до појаса и везаних руку Нену Микића и Милована Малешевића, којима су груди и леђа били исјечени ножем. Ту сам видио и Гојка Ђурђића, Радомира Јефтића и Манојла Ђуку", изјавио је Цвијетић.

Он се присјетио да је иза куће убијен Жарко Малешевић, док је иза старе куће Дамјановића пронађен Ново Цвјетковић, чије тијело је тек препознао његов брат Ранко када је пренесено у Округлицу.

Говорећи о породици Буњевац која је избјегла на Чемерно, Цвијетић је рекао да су убијени Милосава, Ранко, Милош и Ђорђе, а да је Горан, чија је супруга такође настрадала, рањен.

Цвијетић је додао да је убијен и Момир Буњевац, наводећи браниоцима оптужених да он није био војно ангажован.

Према његовим ријечима, током напада на Чемерно, Милинко Трифковић, његова супруга и малољетни син Рајко смртно су страдали, док је кћерка Бранка рањена и, заједно са Ненадом Обрадовићем званим Брицо, хеликоптером пребачена на лијечење.

Цвијетић је свједочио да су у штали изгорјели Миро Јанковић, Светозар Капетановић и Љубиша Лазендић.

"Јужно од села, на ђубришту сам затекао убијену Спасу Дамјановић и њене двије кћерке, чијих имена се не могу сјетити. Нисам загледао у каквом стању су биле јер сам се, послије свега, осјећао веома лоше", изјавио је свједок.

Цвијетић је на почетку свједочења рекао да је као припадник Округличког батаљона у саставу Илијашке бригаде Војске Републике Српске, са саборцима, 9. јуна 1992. упућен на Чемерно како би заштитили становништво и велики број избјеглица који су тамо тражили спас од ратних дешавања.

"Гојко Ђурђић је возио `тамић` у којем су са мном били Секула Гаврић, Васо Зекић, неки Синиша из Сарајева, Гојко Ђурђић, Жарко Малешевић, Милован Рашевић и Ненад Мичић. Горе смо стигли око два часа поподне и затекли мањи број српских војника који су дошли раније", испричао је Цвијетић.

Он је додао да су "чули да би могао бити напад из правца Махмутовића Ријеке и Округлице".

"Ми смо до вечери били распоређени да чувамо стражу изнад, а онда пребачени на ливаду испод села", испричао је Цвијетић.

Према његовим ријечима, све је било мирно до 5.00 часова ујутро, 10. јуна, када је почео напад и када је први пут "видио топове под међом" за које није знао.

Цвијетић је рекао да је тада почела пуцњава из правца Чемернице, те напад на село.

"Чула се дрека, галама, жене су вриштале. Чуле су се команде `опколи, хватај га, Дурак крени, Дурак опколи са својима`, и женски глас који виче `Бузгија куме`", свједочио је Цвијетић.

Он је рекао да са мјеста на којем се налазио није могао да види ко је на кога пуцао и ко је кога убио, а да је због навирања непријатељских војника са обје стране, морао да се повуче из села.

"Кад сам се са Секулом Гаврићем извукао изнад села, видио сам да већ гори Миленкова кућа, док сам из правца куће Драгана Дамјановића чуо команду `Стару кућу претреси и запали`. Кућа, у којој је био Драган са мајком, ипак није запаљена", испричао је Цвијетић.

Свједок је рекао да су након два часа скривања и бјежања од муслиманских војника, он и Гаврић стигли у Караулу, гдје су срели српску војску и цивиле који су кренули на Чемерно.

Цвијетић је рекао да се одмах с њима вратио назад и затекао стравичан призор који никада неће заборавити.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим лицима свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње РБиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.

Наставак суђења заказан је за 5. септембар.



 http://89.111.245.19/novosti/717991/svjedok-vidio-izmasakrirane-civile-i-srpske-vojnike-na-cemernu.htm