Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 18. ЈУЛА /СРНА/ - На суђењу оптуженима за злочине над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године данас је пред Судом БиХ прочитан исказ преминулог Аћима Буњевца који је истакао да је 10. јуна у раним јутарњим часовима чуо прве пуцње из правца Корита и да је отишао у склониште, а да је изашавши из њега видио масу мртвих мјештана.

Буњевац је у исказу навео да је из мјеста Дебела Међа у општини Вареш због безбједносних разлога са породицом отишао код Милинка Трифковића на Чемерно. Он је додао да је чуо да је његов рођак Перо Буњевац, који је живио на Округлици, нестао, што је био још један разлог да оде на Чемерно.

"На Чемерну је тада било око 50 становника. Они су се самоорганизовали јер су очекивали напад муслиманских снага који су били у окружењу. Постојале су сеоске страже, а мали број људи је имао оружје", навео је Буњевац у исказу који је дао 27. јуна 2006. у Полицијској станици Прњавор, а данас прочитао тужилац Владимир Симовић.

Буњевац је објаснио да је у раним јутарњим часовима, 10. јуна 1992. чуо прве пуцње из правца Корита, након чега је отишао у склониште и са око 200 метара од првих кућа, видио дим и чуо вриску. Када се све умирило, рекао је да је изашавши из склоништа видио масу мртвих мјештана.

"Нашао сам супругу Миросаву и снаху Славојку, нешто даље од њих сина Ранка којем је метак погодио око и руку, а још даље сина Милана. Наишао сам на Бранку Трифковић која је имала више рана од метака, али је била жива. Однио сам је до најближе пећине гдје сам је сакрио. Када се освијестила рекла ми је да је један муслимански војник хтио у њу да испали још један метак, док му је други рекао да то не ради јер је `свакако готова`", навео је Буњевац.

Осим настрадалих чланова своје породице, Буњевац је потврдио да је убијен и седамнаестогодишњи син Милинка Трифковића, Рајко.

Буњевац је, како је навео, отишао у Округлицу гдје је била команда српске војске. Ту је срео свог сина Неђељка са којим се сутрадан, заједно са војницима, вратио на Чемерно да сахране мртве.

Тужилац је прочитао и два исказа Петра Рашевића, које је дао Основном суду два у Сарајеву 6. априла 1993. и Полицијској станици Соколац 2. јуна 2004. године.

У првом исказу је навео да је критичног дана са Ранком и Јадранком Дамјановић радио у кухињи када је чуо три пуцња, изашао напоље и схватио да су нападнути. Рекао је да се вратио у кућу да пробуди укућане, након чега је изашао и са удаљености око 100 метара видио како је ухваћен Здравко Дамјановић и како гори његова кућа.

По одласку муслиманских војника, Рашевић наводи да је повлачећи се из села видио изрешетану и заклану Стану Рашевић.

У исказу је навео да се сутрадан са војском вратио на Чемерно, у којем је током напада страдало 31 лице.

Рашевић је навео да је Здравка Дамјановића затекао скинутог до појаса са унакрсно пресјеченим прсима, а да су Ђорђе, Рајко и Ковиљка Буњевац били заклани, а Ковиљкин син Горан искасапљен.

Он је додао да је иза штале затекао Милана Дамјановића који је јаукао, док су Ранка и Јадранка Дамјановић и њихова мајка биле испробадане. Стаку Дамјановић нашао је убијену испод штале.

Према његовом исказу, Миленко Трифковић је удављен сајлом, а рањену Бранку Трифковић сакрио се у пећину, након чега је доласком српске војске хеликоптером пребачена у Београд.

У исказу који је дао 2004. године, Рашевић наводи да је 10. јуна 1992. у јутарњим часовима кренуо у шталу и да је након пар метара чуо јаку паљбу и узвике "Алаху екбер". По митраљеској паљби је, како је рекао, закључио да су их напали припадници такозване Армије БиХ.

Он је додао да је побјегао у шуму, одакле је видио када је Стана Рашевић пала. Објаснио је да је кренуо према Караули и да се придружио њеним мјештанима. Са Војском Републике Српске, која је дошла из Округлице, вратио се у Чемерно гдје је видио куће у пламену.

Према његовом исказу, Спасенија Дамјановић била је убијена, а Ранка и Јадранка наге, масакриране и заклане. Стака Рашевић била је убијена метком, као и Горан, Ковиљка и Рајко Буњевац, док је Миле Јанковић изгорио.

На крају села, како је рекао, видио је 11 тијела припадника Војске Републике Српске.

Браниоци оптужених указали су на, како тврде, контрадикторности у исказима, наводећи да се они разликују, те уложили приговор на законитост доказа у оба исказа.

Свједок Тужилаштва БиХ Халил Спахић данас је рекао да оптуженог Нусрета Бешлију није видио у мјесту Корита дан уочи напада на Чемерно и додао да он /Бешлија/ 10. јуна 1992. године није учествовао у тој акцији.

Спахић, који је током испитивања Тужилаштва на прошлом рочишту драстично измијенио свој исказ, данас је рекао у унакрсном испитавању бранилаца оптужених да му је након рањавања на Чемерну указана помоћ у Брези, одакле је кренуо према Коритама.

"Стигао сам у мјесто Титовић и видио Нусрета Бешлију како излази из куће. Код њега сам преноћио, а ујутро отишао према Коритама. Све ово сам говорио и у истрази", изјавио је Спахић.

Свједок је рекао да не зна колико је људи учествовало у акцији на Чемерну, нагласивши да међу њима није видио Нусрета Бешлију који је, како тврди, седам дана прије акције са породицом отишао у Титовиће.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим лицима свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње РБиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.

Суђење се наставља 29. августа.


 http://89.111.245.19/novosti/708912/bunjevac-vidio-masu-mrtvih-mjestana-u-cemernu.htm