| Бозало: Након рањавања осјетила сам порив за преживљавање |
|
|
| Среда, 17 јул 2019 | |
|
САРАЈЕВО, 16. ЈУЛА /СРНА/ - На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ Јелена Бозало рекла је да је, усљед гранатирања овог мјеста, задобила вишеструке повреде на десној нози, док јој је од гелера десна страна лица била отечена, а око затворено, након чега је осјетила порив за преживљавање.
Бозало је на почетку свједочења испричала у Суду БиХ да су ученици осмог разреда Основне школе "Љутица Богдан" у суботу, 3. јуна, 1995. године требало да дођу у школу, али се није могла сјетити да ли због закључивања оцјена или додјеле свједочанстава. Она је рекла да је пала једна граната, али није била сигурна да ли се то десило док је још била код куће или по доласку у школу, у којој су ученици ради безбједности одмах спроведени у школски ходник који није био изложен гранатирању.
"Ту смо чекали неко вријеме. Пјевали смо. Када су мислили да је мирно, наставници су нам рекли да идемо кући и у размаку од пет до десет минута по двоје пуштали да идемо. Ја сам кренула са Игором Козомаром и нас шест, седам смо се сачекивали у центру. Хтјели смо да се играмо и дружимо", рекла је Бозало.
Она је, настављајући свједочење, рекла да су на раскрсници у центру чули испаљење гранате из правца Градине и да је то све чега се сјећа до пада гранате чији звук и експлозију није чула. "Не знам да ли сам била без свијести, а када сам дошла себи око мене никога није било. Лежала сам на асфалту на другој страни улице гдје ме је детонација одбацила. На мени су биле поцијепане и крваве панталоне. Схватила сам да сам рањена у десну ногу, а десна страна лица била ми је пуна гелера. Звала сам упомоћ и некако устала и пошла према Дому здравља. Успут су ми помогли неки људи, а срела сам и свог оца који ме препознао по панталонама јер ми је лице било отечено, а око затворено", навела је Бозало. Она је рекла да јој је у Дому здравља пружена прва помоћ, а да је затим са рањеним Игором Козомаром, којег је ту затекла, колима хитне помоћи превежена у болницу у Фочи. Бозало је рекла да је у болници сазнала да су рањени њени другови из разреда Душанка Нишић, Млађенка Тепавчевић и Давор Марковић, а да је Станислава Копривица погинула. "Душанка и ја смо биле најтеже рањене и заједно смо у интензивној њези биле 15 дана. Ја сам имала хируршку интервенцију јер сам имала гелер у дебелом цријеву. Из болнице смо изашле након мјесец дана. За то вријеме, осим родитеља, родбине и пријатеља, посјећивали су нас и мјештани Калиновика који су побјегли у Фочу, гдје су се осјећали сигурније", навела је Бозало. На питање одбране, да ли је могуће да је у болницу у Фочи примљена 8. јуна, како је евидентирано у болници, Бозало је одговорила да ни данас администрација није тачна, а нарочито 1995. године. Свједок је додала да је мјесец дана раније, на подручју Потока, рањен ученик седмог разреда Мирослав Тошовић. Дрековића оптужница терети да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивила за вријеме рата. Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима. У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено једно дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разорено више објеката. Наставак суђења заказан је за 27. август. http://89.111.245.19/novosti/708414/bozalo-nakon-ranjavanja-osjetila-sam-poriv-za-prezivljavanje.htm |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
