Институт за истраживање српских страдања у XX веку

01.06.2019 11:14 | Дарко Момић | Глас Српске

Бањалука - Пензионисани саобраћајни полицајац из Сплита Мирко Граорац на основу исказа професионалних лажних свједока осуђен је прије 23 године пред Жупанијским судом у Сплиту на 15 година затвора због наводних ратних злочина које је починио као командир страже у логору за ратне заробљенике на Мањачи иако никада није крочио на Мањачу, нити је учествовао у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Граорац у исповијести за “Глас Српске” каже да га је погодило када је сазнао да је Жупанијски суд у Загребу почетком маја осудио пуковника ВРС Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина на Мањачи и то на основу свједочења Владе Угрина, Жарка Толе и Франа Мамића који су лажно свједочили и против њега и под заклетвом тврдили да је био командир страже на Мањачи, на којој никада није био

- Свако треба да одговара ако је починио ратни злочин, али сигуран сам да је Дане Лукајић невин зато што је осуђен на основу свједочења тих нељуди. Ако су имали образа да лажу под заклетвом и да тврде да сам био стражар иако никада у животу нисам био на Мањачи, могу да замислим шта су све измислили и рекли против Лукајића који је тамо био официр - каже Граорац.

Он каже да је његово страдање почело 29. априла 1995. године, односно два дана уочи акције Хрватске војске познате као “Бљесак”, али објашњава да је све почело у марту 1992. године када је из Сплита дошао у родне Бајинце код Српца да обиђе старе и болесне родитеље.

- Добио сам дозволу хрватских власти да могу да одем у БиХ. Дошао сам и затекао старе родитеље. Мајка ми је умрла 17. маја и већ тада није било могуће да се вратим у Сплит, јер је букнуо рат у цијелој БиХ. Отац ми је био дементан и остао сам уз њега до априла 1993. године, када је и он преминуо. Пошто сам практично остао без средстава за живот, а са својих 50 година сам још био у снази, радио сам код једног комшије који је имао фарму бикова и захваљујући томе сам преживљавао. То је трајало све до 17. марта 1994. године када сам преко Београда и Мађарске некако успио да се вратим у Сплит, гдје ми је била супруга са кћерком и сином који је био у Хрватској војсци - почиње своју исповијест Граорац.

Само дан након повратка у Сплит, наставља он, ишао је на информативни разговор у полицију, гдје је доживио прве непријатности, али послије неколико дана се све примирило и није имао проблема све до 29. априла 1995. године.

- Тада сам ухапшен и одведен у зграду коју је некада користила Удба. Ту су ме два дана премлаћивали, а потом сам одведен у окружни затвор у Сплиту. Међу онима који су ме тукли у сједишту Удбе били су Владо Угрин и Жарко Толе који су касније на суђењу, које је почело у марту 1996. године, лажно свједочили да сам био командир страже на Мањачи - каже Граорац.

Он додаје да је суђење трајало мање од два мјесеца и да му је изречена казна од 20 година затвора која је касније смањена на 15 година, истичући да је, иако потпуно невин, иза решетака провео непуних девет година.

- Послије сплитског, па затвора у Лепоглави у априлу 2003. године сам пребачен на издржавање казне у КПЗ Туњице код Бањалуке, а пуштен сам на условну слободу крајем те године - каже Граорац.

Он каже да му је супруга половином 2003. године пресвиснула од муке због неправде која му је нанесена, док су му син и кћерка у иностранству, а он живи сам у родним Бајинцима у којима је провео пуне двије године од марта 1992. до марта 1994. године.

- То су на суђењу потврдиле моје комшије, али умјесто њима, суд је повјеровао нељудима као што су Угрин, Тола и Мамић којима Бог неће моћи да узме душу, зато што је немају - каже на крају Граорац додајући да према њима не гаји мржњу упркос свему злу које су му нанијели, али да таквим људима суд не би смио да поклања ни најмању вјеру.
Нелогичности

Мирко Граорац очекује задовољење правде, јер је хрватско правосуђе допустило ревизију процеса против њега. Међутим, каже, тај процес свјесно одуговлаче, могуће и због тога што он улази у године, па прижељкују да природа предухитри правду.

- Волио бих да знам чиме су се водиле судије и да ми кажу има ли икакве логике у томе да сам ја цијели свој радни вијек провео у Сплиту, испратио сина у Хрватску војску, а потом отишао у БиХ и чинио ратне злочине, а након тога настојао свим силама да се вратим у Сплит. То су тоталне нелогичности, али, нажалост, судије су повјеровале лажним свједоцима због којих сам скоро девет година провео иза решетака - каже Граорац.



http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Slucaj-Mirka-Graorca-iz-Srpca-Osudjen-za-zlocin-na-Manjaci-na-koju-nikad-nije-krocio/285472.html