Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 14. МАЈА /СРНА/ - На суђењу Сенаду Џанановићу и Едину Гаџи, оптуженим за злочине почињене у Сарајеву, данас је о одвођењу и нестанку мужа Слободана Самарџића свједочила Нада Самарџић, која је навела да је њен супруг убијен на данашњи дан прије 27 година, а да његови посмртни остаци још нису пронађени.

За затварање, нечовјечна поступања и убиства српских цивила у сарајевском насељу Алипашино поље, Тужилаштво БиХ оптужило је Џанановића и Гаџу званог Кимун, као некадашње припаднике Територијане одбране "Стела" и специјалних јединица такозване Армије БиХ.

Самарџићева је током свједочења истакла да је из Сарајева у Нови Сад отишла почетком априла 1992. године, а да је њен супруг Слободан убијен истог дана када је одведен, али да је још двије године вјеровала да је жив.

Она је навела да скоро 30 година трага за тијелом супруга.

"Најстрашније од свега је што смо добијали информације да је Слободан Самарџић у затвору, да ће бити размијењен и вјеровали двије године да је жив. У овом граду су сви исти дан знали да је убијен када је и одведен", рекла је Самарџићева, пријератни адвокат.

Она је напоменула да је од пријатеља сазнала о покушајима да овај догађај буде сакривен.

Уз Слободана Самарџића у истом возилу су одведени Радомир Гојковић и Стана Шеховац, а Нада Самарџић је навела да је, према њеним сазнањима, оптужени Гаџо сахранио та три тијела.

Она је истакла да се након рата вратила у Сарајево, те да је поштом добила фотографију леша супруга са раном на глави за коју јој је члан Колегијума директора Института за нестала лица Амор Машовић потврдио да је ријеч о увиђајној фотографији.

"Нас интересује нешто на шта овај суд неће дати одговор, нама треба да одговори држава. Гдје је тијело, то зна Машовић. Нека нам једном кажу гдје су тијела", поручила је Самарџићева, истичући да јој није јасно како људи 27 година након рата могу да живе с тим шта су учинили и како је нестао њен супруг.

Она је напоменула да је информацију да јој је супруг убијен добила од новинара Фахре Велића.

Стефан Самарџић, син несталог Слободана, изјавио је новинарима након данашњег рочишта да се као доктор кривичног права у Новом Саду питањем несталих бави и професионално, те подсјетио да је 2013. године у Генералној скупштини УН из личног искуства говорио о страдању Срба у Сарајеву.

"У читавом предмету је специфично да имате слику опкољеног и затвореног града без хране и лијекова из којег излазе лешеви цивила. Остаје питање како тијела завршавају у ријеци Миљацки и око 100 људи из насеља Алипашино поље долази да види тијела, која након тога нестају", рекао је Самарџић.

Он је упитао гдје нестају тијела српских цивила и како се могло догодити да су 1992. и 1993. године ратни команданти вршили егзекуције Срба у затвореном граду.

"Онда су та тијела у највећој мјери или спаљивали у `Жици` или су завршавала на градској депонији у Бућа потоку. Треба се упитати зашто недостају тијела убијених цивила овог града, осим ако је неко та тијела склонио", рекао је Самарџић, истичућу да ће Сарајево убрзо сазнати гдје је нестало тијело његовог оца.

На данашњем рочишту су свједоци Тужилаштва, сусједи нестале Стане Шеховац, Звонко Јурић и Ахмет Османбеговић говорили о доласку наоружаних униформисаних лица који су је одвели "у неки штаб" недалеко од њихове зграде.

Османбеговић је рекао да је видио како су из тог штаба лица у цивили Стану Шеховац увели у сивог "југа", након чега је више није видио.

Бранилац првооптужениог Сенада Џанановића адвокат Сенад Дуповац оцијенио је да су сазнања свједока Наде Самарџић посредна.

"Што се тиче мог клијента који се не помиње у њеном свједочењу било ми је у интересу да сазнам неке појединости које могу искористити у одбрани. За њену трагедију изражавам саучешће", рекао је Дуповац, истичући да је људски настојање Самарџићеве да расвијетли судбину убијеног супруга.

Наредно рочиште у предмету "Сенад Џанановић и други" заказано је за петак, 17. мај.


 http://89.111.245.19/novosti/691604/nada-samardzic-svjedocila-o-nestanku-supruga-slobodana-samardzica.htm